Zakon o nacionalnim savetima, inače usvojen pre dve godine, propisuje oko osamdeset nadležnosti ovih nacionalnih tela u četiri oblasti – kulturi, obrazovanju, informisanju, jeziku i pismu – u kojima ona sama odlučuju o pojedinim pitanjima od interesa za zajednicu, ili pak donose rešenja zajedno sa republikom, pokrajinom ili lokalnom samoupravom. Otkako je u primeni ovaj zakon, pokrajinski ombudsman primio je više primedbi zbog njegovog neprimenjivanja, a većina ih se tiče obrazovanja i kulture, navodi se u izveštaju kancelarije pokrajinskog ombudsmana.
U svom istraživanju koliko se koriste prava i nadležnosti date Zakonom o nacionalnim savetima, kancelarija ombudsmana je došla do podataka koji govore da u većini jedinica lokalnih samouprava predsednik i sekretar skupštine, članovi opštinskih, odnosno, gradskih veća zaduženi za obrazovanje i kulturu, pa i načelnik opštinske uprave, kao organi koji bi morali da budu upoznati sa ostvarivanjem kolektivnih prava nacionalnih manjina, nisu bili dovoljno informisani o toj oblasti, a veliki broj sagovornika iz lokalnih vlasti „ne pravi razliku između nacionalnog saveta nacionalne manjine i saveta za međunacionalne odnose, a bilo je i onih koji su nacionalni savet doživljavali kao nevladinu organizaciju“.
Takođe, moglo bi se postaviti i pitanje da li sve nacionalne manjine koje su izabrale svoje nacionalne savete zaista imaju potrebu za manjinskom samoupravom u garantovanom obimu, kao na primer u slučajevima kad se u oblasti obrazovanja nastava ne izvodi na jeziku te nacionalne manjine, niti se jezik sa elementima nacionalne kulture izučava i nije u službenoj upotrebi. Tada se često aktivnosti nacionalnih saveta mogu svesti na organizovanje i finansiranje kulturno-umetničkih manifestacija.
Takođe, podaci pokrajinskog ombudsmana govore da je dosad jedino Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine inicirao prenos osnivačkih prava nad obrazovno-vaspitnim ustanovama na području Pokrajine, a i u mnogim drugim oblastima u kojima su data prava savetima, najaktivniji je ili jedino aktivan.
Obaveštenja o proglašenju ustanova u oblasti kulture od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj nacionalnog identiteta određene nacionalne manjine, većina lokalnih samouprava u Vojvodini primile su sa velikom dozom otpora, jer su kriterijumi oko toga nejasni. Takođe, kao i u oblasti obrazovanja, ni u oblasti kulture nisu rešavani zahtevi za prenos tih prava, a lokalne uprave kao razlog navode da je postupak prenosa za njih novina, odnosno da nisu u potpunosti sa njim upoznate. Isto tako, mnoge lokalne samouprave ne znaju da je njihova obaveza da u slučaju konkursa za dodelu sredstava iz budžeta za ustanove, manifestacije i udruženja nacionalnih manjina u oblasti kulture zatraže od nacionalnih predlog za dodelu ovih sredstava. Stiče se utisak da lokalne samouprave nisu najbolje upoznate ni sa ostalim nadležnostima nacionalnih saveta, i da nije bilo dovoljno saradnje u mnogim oblastima između ova dva nivoa vlasti, ali i da pojedini nacionalni saveti nisu bili dovoljno angažovani na ostvarivanju datih prava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
