Foto: Kristina BondžulićU potrazi za pojedincima koji su uprkos modernizaciji uspeli da sačuvaju svoj lični zanatski posao, naš sagovornik bio je Svetozar Obrenović – Selko (82) jedini čovek u okolini Kosjerića koji ručno oštri noževe na staromodnom i novomodnom točku.
Korišćenje kamenog „tocila“ koje se manuelno pokreće kako bi se naoštrio nož gotovo se više i ne sreće, a još teže je zamisliti da neko od tog zanata živi.
Prema rečima našeg sagovornika, tupi noževi se odbacuju i smenjuju novim, mladi ne poznaju kvalitet, a oni koji ga poznaju i cene, Selku su redovne mušterije.
Svetozar je za Danas rekao da “svoj rad retko naplaćuje, već da pruža usluge u zamenu za druge usluge – za oštrenje noževa komšija će mu pomoći na njivi i slično”. Ne može se reći da od svog zanata živi, ali mu na ovaj način svakako pomaže pri sprovođenju poslova koje ne može sam da završi.
Svoj zanat je uspeo da očuva uprkos modernizaciji jer se na tržištu lako mogu naći novi i oštri, ali ne i kvalitetni noževi. On obnavlja stare i jake noževe produžujući im funkciju i upotrebni vek. Stoga, njegovi sugrađani nemaju potrebu za nabavkom novih sečiva.
Oštrenje noža na staromodnom i novomodnom točku Svetozar je demonstrirao za naš list:
Na pitanje da li postoje mladi koji će njegovom zanatu produžiti vek, Svetozar je odgovorio da “oštrenjem noževa mlađa populacija ne želi da se bavi, jer je naviknuta da staro lako menja novim.
„Baš kao što je sve u ovom brzom vremenu privremeno, tako su i stvari koje imaju utilitarnu svrhu sve propadljivije i brže se odbacuju“, kaže Svetozar.
Negovanje starih zanata polako izumire, naspram čega prednost dobijaju fabrički izrađeni proizvodi. Ako to nastavi tokom kojim se do sada kretalo, neće začuditi rezultat da se nameštaj i oruđe menjaju na svakih par meseci novim, brže izrađenim i sa kraćim upotrebnim vekom.
Nekada veoma cenjeni zbog svog kvalitetnog i unikatnog karaktera, poslovi od kojih su ljudi živeli i zarađivali, danas su mahom zaboravljeni.
Sve je manje ljudi koji se bave starim zanatskim poslovima, dok se mladi ne usuđuju ili ne zanimaju da započnu takav biznis, uprkos mogućnosti da se stara umeća prilagode novom vremenu.
Čuvarima stare tradicije, našim zanatlijama, preostaje samo nada da će se pronaći pojedinci koji će njihova umeća sačuvati od vremena i zaborava.
Tekst je deo projekta „Uči sa Danasom“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
