Njujork za domaću upotrebu

Zahvaljujući, prevashodno, tadašnjem brzometnom zvaničnom prihvatanju i promociji tog nezavisnog statusa od strane SAD i skoro kompletnog sastava Evropske unije, Kosovo je u sledećih nekoliko meseci 2008. uspostavilo diplomatske odnose sa pedesetak država. Taj broj se, u međuvremenu, popeo na sadašnjih 93, a obezbeđen je i odgovarajući status u Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu i mnogim drugim drugim globalnim i regionalnim organizacijama.

Nastavak politike prethodne vlade

S druge strane, iz tog perioda datiraju takođe i intenzivna diplomatska nastojanja Beograda da se – u ime odbrane teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije – zaustavi i potpuno eliminiše tekući višegodišnji proces kompletne legalizacije Kosova, kao međunarodno priznate nezavisne države sa punopravnim ćlanstvom u Organizaciji ujedinjenih nacija. To kontinuirano angažovanje, na svim dostupnim međunarodnim diplomatskim i ostalim frontovima, nova vladajuća koalicija u Srbiji nastavila je na apsolutno istoj talasnoj dužini u odnosu na svoje prethodnike iz sadašnje opozicije. A, to se početkom ove nedelje javno demonstriralo pred Savetom bezbednosti, koji je (po ko zna već po koji put) razmatrao redovni tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN o situaciji na Kosovu.

„Neophodno je, što pre, oživeti politički proces na Kosovu i nastaviti započeti dijalog Beograda i Prištine“, ponovio je par puta uvodničar na tom skupu, Avganistanac Farid Zarif. Reč je o iskusnom diplomati, izaslaniku Ban Ki Muna – inače najdirektnije o angažovanog, u svojstvu šefa UNMIK-a, u pripremi i realizaciji na terenu kosovskog projekta, a i sa istim entuzijazmom proteklih dana u Njujorku, tumačeći izveštaj i propratne zahteve svog glavnog šefa iz svetske organizacije.

Povratak u stvarnost

Zarif je, u prvoj fazi svog referisanja, generalno pozdravio „posvećenost obeju strana sprovođenju postignutih dogovora i nastavku započetog dijaloga“, ali se u nastavku odmah vratio u stvarnost. Pa je, tako, prvo vrlo diplomatski apelovao na Beograd i Prištinu da se realizuju dogovori o pitanjima usaglašenim u „tehničkom dijalogu“ početkom ove godine, da bi potom, sasvim bez rukavica, objavio da međunarodni akteri (u njihovo ime očigledno ovlašćen da javno prenese to upozorenje) „ubuduće sigurno neće propuštati priliku da doprinesu rešavanju ključnih kosovskig problema“.

Dačić je na ponedeljničkoj sednici (kao što se videlo u TV prenosu i novinskim izveštajima) dobio reč odmah posle Zarifa, što je bilo u skladu sa protokolom za slučajeve kad u radu SB učestvuje državnik njegovog statusa – u ime zemlje koja je „tačka dnevnog reda“. U petnaestominutnom izlaganju on je tom prilikom uglavnom ponovio – i tu i tamo nešto malo elaborirao – deo svog nedavnog skupštinskog ekspozea o Kosovu, sa svoje beogradske inauguraciji u prvog ministra vlade Srbije.

Neiskorišćeno pravo na repliku

Posle završetka dvočasovne debate, koju su obeležili poznati konfrontirani stavovi petorke stalnih članova SB (SAD, Britanija i Francuska sa jedne, Rusija i Kina s druge strane), naš premijer nije koristio pripadajuće mu pravo na repliku. Kad je o tome reč, nema osnova za prihvatanje nekih špekulacija, pristiglih tim povodom iz Njujorka, da je ta apstinencija predstavljala, možda, i Dačićevo nekakvo reagovanje (kao debitanta na ovom skupu) na činjenicu da sednici u ponedeljak nije prisustvovao ne samo Ban Ki Mun, čiji se izveštaj o Kosovu razmatrao, već niti jedan od šefova misija 15 zemalja iz sastava Saveta bezbednosti.

Bilo kako bilo, naš premijer je kasnije – sa zadrškom od sat i po – reagovao na debatu u intervjuu za TV Beograd, nedvosmislenom ocenom da je ta sednica Saveta bezbednosti „bila, možda, najkonstruktivnija posle niza godina i protekla, kao takva, u pozitivnijoj atmosferi u odnosu na sve prethodne“. Dačić je tom prilikom ukazao na par stvari: da je nova vlada Srbije spremna da razgovara o svim pitanjima Kosova, da se jedino neće dozvoliti da se status KiM rešava mimo Saveta bezbednosti, kao i da međunarodni posrednici moraju da zahtevaju od obe strane potvrdu političke volje za kompomisom kojim će se doći do legitimnog i održivog sporazuma – a ne da se, kao dosad toleriše njihov sadašnji pristup po kome će „Beograd morati stalno nešto da daje, a Priština stalno da uzima“.

Eskiviranje novinara

Završni, sastavni deo tematskih sednica Saveta bezbednosti – kao što je od 2008. ovakvo kvartalno razmatnje izveštaja generalnog sekretara UN o razvoju situacije u kriznom području Kosova – predstavlja, pored samog zasedanja, i obavezno obraćanje šefova dveju delegacija akreditovanim njujorškim dopisnicima i ostalim izveštačima sa svakog tog skupa.

Te redovne konferencije za štampu obavljaju se neposredno posle završetka zasedanja, na izlaznom delu konferencijskoj dvorani.

Inače, veoma skučene – sa stolom u obliku potkovice sa 15 obeleženih mesta za članove SB i njihove delegacije, sa stolicama za goste i pratioce, kao i malom tribinom na kojoj su smešteni diplomate i novinari. Delegacije zemalja koje su neposredno obuhvaćene dnevnim redom zasedanja (kao što je to u ponedeljak bio slučaj sa predstavnicima Srbije i Kosova), dobijaju mesta na jednom i drugom kraju konferencijske „potkovice“.

Protokol funkcionisanja Saveta bezbednosti predviđa takođe – kao finale svake sednice – da šefovi prisutnih delegacija obavezno dolaze posle završetka na susret sa novinarima, u predviđenom delu konferencijskog kompleksa koji je opremljen mikrofonima, odgovarajućom rasvetom i svim ostalim tehničkim uređajima neophodim za funkcionisanje RTV, elektronskih o štampanih medija.

Vrlo spreman Tači

Ta standardna praksa – kako se videlo i u završnom delu ponedeljničkog direktnog internet prenosa iz Saveta bezbednosti – maksimalno je, po običaju, ispoštovana od strane organizatora. Ali, izveštači iz UN mogli su tom prilikom samo da polovično da obave posao. Na obaveznoj konferenciji za štampu, naime, pred njima se pojavio samo Hasan Tači, vrlo spreman, koliko se videlo i čulo, da na maternjem jeziku (profesionalno i bez manifestovanja ikakve žurbe), odgovara na sva pitanja postavljana mu na engleskom i albanskom jeziku.

Tači je, u desetominutnom istupanju, u par navrata govorio o „posvećenosti Prištine nastavku dijaloga sa Beogradom, u svakom trenutku i u svim okolnostima“, Ali je pritom isto tako obavezno i veoma decidirano naglašao da se u tom procesu „ni na koji način ne može dovoditi u pitanje teritorijalni integritet Kosova“.

U odgovoru na pitanje Rojtersa, on je istakao da „normalizacija odnosa sa Srbijom predstavlja prioritet Kosova“ i ocenio da je briselskim razgovorima Tahiri-Stefanović postignut „evidentan napredak potpisivanjem sedam važnih sporazuma“. I u tom kontekstu, međutim – kao i u više navrata, pre i posle toga – Tači je iskazao zabrinutost koliko će nedavna promena na političkoj sceni Srbije učiniti, možda, da „postignuti sporazumi ostanu samo mrtvo slovo na papiru“. Tim povodom, on je pozvao nadležne u Beogradu – podstaknut na to, sa više strana, na prethodnoj sednici Saveta bezbednosti – da počnu realizaciju postignutih sporazuma u briselskom dijalogu. Naglašavajući pritom da bi to predstavljalo „ne samo kredibilni nastavak dosadašnjih kontakata, već i potvrdu spremnosti Srbije da ostane na tom putu“.

Susret sa izveštačima iz UN Hasan Tači završio je porukom koja je pre toga bila i jedna od glavnih tema na sednici Saveta bezbednosti. „Proteklih godina napravljen je sa naše strane veliki napredak u integraciji preko sto hiljada Srba u institucije širom Kosova, ali se to ne može postići sa tridesetak hiljada Srba iz tri opštine sa severa, koje direktno kontroliše vlada u Beogradu. I dalje ćemo insistirati na povlačenju ilegalnih snaga Srbije i vladavini prava i u tom delu Kosova, kao na neizostavnom povlačenju ilegalnih snaga Srbije“, rekao je on tom prilikom, potvrđujući i za javnost tu svoju čvrstu poziciju s kojom je prethodno već istupio pred Savetom bezbednosti.

I – to je u ponedeljak bilo sve, kad je reč o predviđenom susretu sa novinarima glavnih aktera debate o Kosovu. Jer, naš premijer se u ponedeljak jednostavno nije pojavio na tom „drugom poluvremenu“ svog debija u Savetu bezbednosti.

Prema informaciji jednog američkog kolege, izveštača sa lica mesta, Ivica Dačić viđen je posle sednice kako, sa brojnim pratiocima, hita prema drugom delu palate UN u kome se nalazi poseban studio (sa satelitskim komunikacijama) za potrebe radio i TV izveštača iz svetske organizacije. Sat i nešto kasnije, naš premijer je odatle (u direktnom uključenju za udarni večernji dnevnik Javnog servisa TV Beograd) detaljno govorio o svojim utiscima sa sednice. Potom je, na ulici, rekao još ponešto za par ostalih izveštača srpskih medija – a onda se odvezao na aerodrom i, specijalnim avionom, vratio nam se u domovinu.

Nikolić – Jahjaga 24. septembra?

Nezvanični vašingtonski signali nagoveštavaju da bi „mimoilaženje“ Dačića i Tačija, pod svodom Ujedinjenih nacija, moglo da bude korigovano kroz mesec dana – takođe u Njujorku, susretom predsednika Srbije Tomislava Nikolića i kosovske predsednice Atifete Jahjaga. Navodno, prema tom izvoru, to bi moglo da bude neformalno upriličeno 24. septembra, na tradicionalnom prijemu koji će predsednik SAD i ove godine prirediti u hotelu Voldorf Astoria za šefove država ili vlada i ostale međunarodne zvaničnike okupljene povodom početka 67. redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine svetske organizacije.

U Njujorku je, inače, već potvrđeno da će se Nikolić nalaziti na čelu delegacije Srbije na tom skupu, dok će Jahjaga predvoditi predstavnike Kosova koji će, kao i dosad, učestvovati u radu radu zasedanja svetskog parlamenta sa statusom pozvanog gosta. Planirano je da debata u Generalnoj skupštini traje od 25. septembra do 5. oktobra, prijavljeno je par stotina učesnika, s tim što je ustaljenim protokolom tok skupa predviđeno da se, po mogućstvu, učesnici i gosti najvišeg državnog ranga izređaju za govornicom pre poslednjeg septembarskog vikenda.