Noćne straže u hotelu Bristol

Nije nam svejedno kada veća grupa ljudi u pola noći prođe, vesela ili ne, a vi sedite i razmišljate šta ako nagrnu na vrata, i sve to proživljavate, svako veče – opisuju vojni beskućnici iz Bristola noćnu stražu koju su uveli od 2. maja ove godine, jer je VU Dedinje povuklo radnike sa recepcije, a stanarima bez adekvatnog objašnjenja zabranilo da vrata Bristola zaključaju, kako ne bi strepili za bezbednost porodica.

Muškarci koji preuzimaju dežurstvo „kad se smrkne“ kažu da su noći u maju još uvek hladne.

– Mi smo stariji ljudi. Iako se do sada to nije dešavalo, šta ako neko odluči da uđe u Bristol u toku noći – šta mi možemo da učinimo, sem da okrenemo policiju. Ne možemo, niti imamo nameru da se sukobljavamo. Pod stalnim smo stresom – ukazuje „noćna straža“ nekadašnjeg vojnog objekta koja je skoro 30 godina života provela u kolektivnom smeštaju Bristol.

Oni su kazali za Danas da su policiju kontaktirali kako bi obučeni ljudi preuzeli ulogu čuvara imovine hotela, ali i ljudskih života deset porodica koje tamo još uvek žive.

– Policija nam je odgovorila da imaju informaciju da je objekat pod Ministarstvom odbrane i da ne bi da se mešaju jer nemaju ingerencije i nisu ovlašćeni da preuzmu ulogu zaštite – rekli su „bristolci“.

Prema njihovim rečima, po zaključku Vlade od 28. avgusta 2018. ministarstvo je dužno da zaštiti objekat dok god ga ne isprazni od lica i stvari, pa tek onda može da ga preda, i konstatuju da su napuštanjem hotela zaključak prekršili.

– Ujutru rano, oko osam sati krećem na dežurstvo. Drugi imaju decu i porodice, a ja sam sama, pa sam na sebe preuzela tu ulogu – kazala je gospođa koja u toku dana pazi na zgradu i stanare. Naime, radi boljeg snalaženja, „bristolci“ su se podelili u smene pa u toku dana hotel obezbeđuju žene, a noćna dežurstva su pripala muškim stanarima.

– Počistim, pometem prostoriju, otvorim širom vrata da izluftiram i počistim asfalt ispred Bristola da bude čisto. Neko nekad naiđe, nekada ne naiđe, dođe milicija da pita da li je bilo ekscesa, do sada nije, to im i kažem – priča stanarka i komentariše kako je 30 godina života provela na tom mestu.

Penzionisana vojna lica bivše Jugoslavije od devedesetih godina smeštena su u kolektivni smeštaj hotela Bristol. Tada im je obećano da neće puno u njemu da se zadrže i da će njihovo stambeno pitanje biti rešeno. Stanove su, kako kažu, sve vreme otplaćivali, a sada ih, bez ispunjenih obećanja, iseljavaju iz sobica Bristola, u kojima su mnogi podizali porodice i školovali decu, zbog izgradnje elitnog kompleksa, Beograda na vodi.