„Više od pola miliona zatvorenika odužiće ove godine svoj dug i naći će se na slobodi. Znamo, iz iskustva, da ako oni ne nađu posao i neko utočište, ako im se ne pomogne – vrlo je izvesno da će učiniti nešto zbog čega će se vratiti u zatvor… Amerika je ponosna na imidž zemlje u kojoj se svakome, po potrebi, pruža nova šansa. To i u ovom slučaju moramo da potvrdimo“, rekao je, pored ostalog, tadašnji predsednik Džordž Buš, februara 2004, u poruci naciji, nabrajajući glavne poslove koji mu predstoje u drugom mandatu ponovo izabranog šefa države.
Danas, šest i po godina posle tog Bušovog plamenog govora, više je nego ikad u istoriji Amerikanaca koji žive iza rešetaka. Ali – za razliku od mnogih drugih, ozbiljnih kritika – za to se, zasad, ne optužuje posebno inače evidentno neuspešni Obamin prethodnik u Beloj kući. Ne, taj trend je dugoročan i veoma kompleksan („situacija je loša, ali se pogoršava“, kako je nedavno zaključio jedan cinični komentator vašingtonskog Posta), a do javnosti, u međuvremenu, stižu ozbiljna upozorenja – putem alarmantnih cifara i uznemirujućih poređenja.
Konkretno: skoro 650.000 osuđenika izašlo je 2009. godine na slobodu iz federalnih i lokalnih kazamata u SAD – što je u proseku, svake nedelje, po desetak i više hiljada, i sa sasvim izvesnom perspektivom, kako pokazuju statistike, da će se najmanje dve trećine njih – par godina posle odsluženja kazne – ponovo naći iza rešetaka.
„Šta se može učiniti da oni izbegnu tu sudbinu? Nemaju posla, nemaju para, nemaju gde da žive. Ali, to je najčešće nerešiv problem ne samo za njih već i za najčešće osiromašenu sredinu u koju se vraćaju. Njihov povratak predstavlja izazov za lokalne zajednice, a oni sami uglavnom su suočeni sa većim pritiskom i iskušenjima od onih koja su ih svojevremeno ostavila bez slobode“, rečeno je ti povodom u analizi ovdašnjeg Brukings instituta. Sa zaključkom u vidu pitanja na koje je izostao odgovor: kako omogućiti povratnicima da pronađu i održe posao, da obezbede krov nad glavom i dobiju neophodnu pomoć u adaptaciji na novi život (a pogotovu u novoj sredini).
U međuvremenu, neke cifre, poređenja i tekuće promene pomažu da se potpunije sagledaju obe strane ove medalje. SAD se po mnogo čemu razlikuju od ostalog sveta, a u ovom slučaju i po sve izraženijoj spremnosti da svoje „podanike“ masovno smeštaju iza brave, na duže ili kraće. U ovom trenutku robija skoro 2,4 miliona Amerikanaca, što je skoro jedan odsto punoletnog stanovništva (1970. godine ta brojka je iznosila 0,25 odsto). Ako se tome pridodaju oni koji su osuđeni uslovno ili pomilovani, dolazi se do cifre od preko sedam miliona, što je procentualno pet puta više nego u Britaniji, devet puta više nego u Nemačkoj ili čak dvanaest puta više nego u Japanu.
Prema raspoloživim podacima UN, SAD i Rusija vode na ovoj svetskoj rang listi (748, odnosno 602 na 100.000 stanovnika). A, iza njih su na tom spisku Brazil (243), Iran (225), Kina (120) i ostali, pri čemu se u Njujorku navodi da „mnoge države nisu dostavile tražene informacije“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
