Direktor Republičke direkcije za imovinu, Jovan Vorkapić, i novopazarski gradonačelnik, Nihat Biševac, potpisali su ugovor, kojim je stara hidrocentrala prešla u vlasništvo lokalne samouprave. Naslednici smatraju da je reč „o ponovnom nečasnom oduzimanju imovine“.
Sledeći korak je da gradska uprava taj objekat, bez naknade, ustupi Turističkoj organizaciji Novog Pazara (TONP) za otvranje info centra i suvenirnice.
Stara hidrocentrala se nalazi u centru grada i nepokretno je materijalno dobro od izzetnog značaja i deo je ambijentalne celine Novopazarske tvrđave.
Hidrocentrala „“Sandžak“ je puštena u rad 8.novembra 1931.godine i radila je do 1975.godine. Kada je prestala da radi, jedno vreme, početkom devedesetih godina prošlog veka, služila je kao magacin za izviđačku i skijašku opremu. Od tada do sada niko je nije koristio.
Vorkapić je ocenio da je prenošenje vlasništva sa Republike na lokalnu samoupravu „logičan potez“.
Sledeći potez je restauracija, tog prostora, pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i useljavanje turističkih i kulturnih sadržaja.
-Na tom mestu turisti će dobijati informacije, odatle će kretati organizovane grupe turista u obilazak grada, a istovremeno biće multifunkcionalni prostor za kulturna dešavanja, izložbe i koncerte – pojašnjava buduću namenu stare hidrocentrale. Dorektor TONP Dejan Belojica.
Odluka, da grad postane vlasnik hidrocentrale, neprijatno je iznenadila naslednike njenog graditelja Ranka Ivkovića.
Medijuma se, danas, saopštenjem, u ime porodice, obratio Andrej Vujanac.
Naveo je da postupak restitucije, pokrenut pre deceniju, još nije okončan i ocenio da prenos vlasništva, tog objekta, sa države na lokalnu samoupravu „predstavlja ponovno i nečasno oduzimanje imovine“.
“Drugim rečima, bez odluke suda i bez obeštećenja, stavljena je u pravni status „res judicata“ – presuđena stvar. Smatram, da ovo predstavlja ponovno oduzimanje imovine mog dede, nečasno i protivzakonito uspostavljanje prava nad imovinom, obzirom da je postupak restitucije u tku“ – napisao je Vujanac i podsetio da je Ranko Ivković stric njegove majke, i da je podigao hidrocentralu 1931.godine, koja je oduzeta 1945., a godinu dana kasnije nacionalizovana.
On je, u obraćanju javnosti, naveo da je idejni tvorac izgradnje i „glavni realizator ovog, za to vreme, kolosalnog projekta, koji je uradio Milan Pećinar“ i da je bio vlasnik polovine imovine.
U Agenciji za restituciju potvrđeno je da je „Električna centrala u Novom Pazarupredmet restitucije“ i da su „zahteve podneli naslednici pokojnih Desimira Ivkovića, Džemaila Bošnjovića i Aćifa Hadžiahmetovića iz Novog Pazara“. Agencija navodi da je „postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja složen proces u kojem je potrebno utvrditi mnoštvo činjenica i ispunjenost zakonskih uslova i da postupak, još uvek, nije okončan“.
Ivković je bio na čelu konzorcijuma, koji je izgradio hidrocentralu „Sandžak“, u koju je ugrađena najsavremenija „Simensova“ oprema. U izgradnju i opremanje uloženo je 2 miliona tadašnjih dinara. Hotelijer i trgovac Ivković učestvovao je sa milion, a ostalih petorica akcionara sa po 200 hiljada dinara.
Izgrađena je na gradskom jazu, na mestu gde je nekada bila vodenica. Kuće i ulice, do tada, su osvetljavali fenjeri, lampe i sveća. Od 52, samo dve je osvetljavalo po desetak fenjera. Uličnu rasvetu dobile su dve centralne gradske ulice: Kralja Petra, današnja glavna, Ulica 28.novembra, i Kralja Aleksandra, nekadašnja careska džada, a današnja Prvomajksa ulica.
Izgrađena je elekto – mreža duga 23 kilometra. A rasvetu je dobilo 26 ulica.
U sveopštem siromaštvu, struja je bila privilegija malog broja domaćinstava. Nije dugo trebalo da se čeka na “posustajanje” plaćanja utrošene struje. Domaćinstva su počela da preskaču, a opštinske vlasti, umesto plaćanja ulične rasvete po utrošku, obaveze su izmirivali paušalno.I finansijski gubici su počeli da se gomilaju, koji su pionira elektrifikacije odveli u bolest i smrt.
Ivković je bio prvi vlasnik hotela “Vrbak”, u kojem je bio otvoren prvi bioskop i vlasnik prvog električnog mlina. Prvu hidrocentralu , jačine 5 kw, izgradio je za svoj hotel, tek kasnije, sa akcionarima, izgradio je. na gradskom jazu, snage 100kw, čiji se huk vode sa kaskada gubio u tunelu povezanom sa rekom Raškom.
Kada je ta zgrada izgrađena, bila je najlepša u gradu i ukomponovana u ambijentalnu celinu. Izgrađena je od kamena i krov joj je u obliku ravne betonske terase.
U gradu je bio poznat kao veliki dobrotvor i zvali sz ga “pazarskom majkom”. Za elektrifikaciju Novog Pazara, Ivkovića je ordenom Jugoslovenske krune sa ukrštenim mačevima, odlikovao kralje Aleksandar I Karađorđević.
Državna administracija se setila Ivkovićevog objekta, ostala sećanja čuvaju potomci. U gradu, u kojem je pogasio fenjere i “upalio” sijalice, nema ni svoju ulicu, niti bilo koje drugo sećanje.
Postupak restitucija za ovaj objekat ide sporije od očekivanog. Sporan je jedan od akcionara, Aćif Hadžiahmetović, u narodu poznat kao Aćif efendija.
Za vreme Drugog svetskog rata bio je gradonačelnik Novog Pazara. Zbog saradnje sa nemačkim okupatorom, streljan je, u janurau 1945.godine, u novopazarskom naselju Hadžet.
Mišljenja o njemu su podeljena. Za jedne je heroj, jer je grad spasio od četničkog pokolja, a za druge zločinac zbog proterivanja velikog broja Srba i Jevreja iz grada i pokušaja albanizacije bošnjačkog stanovništva.
Danasov izvor tvrdi da bi vraćanje hidrocentrale i njegovim naslednicima, značilo njegovu rehabilitaciju.
Priču o njegovoj rehabilitaciji, u prvoj dceniji dvehiljaditih godina, pokrenula je SDA Sandžaka, usvajanjem deklaracije Muslimanskog nacionalnog veća Sandžaka (sada BNV) o Hadžiahmetovićevoj potpunoj rehabilitaciji. Potom je Bošnjačko nacionalno veće (BNV), pre deset godina, na osnovu Zakona o rehabilitaciji,tadašnjem Okružnom sudu, uputilo zahtev za njegovu rehabilitaciju.
Od zahteva se nije mnogo odmaklo, jer pre rehabilitacije, Osnovni sud treba da utvrdi da je mrtav.
U okviru obeležavanja 2012. kao Godine bošnjačkog kulturnog nasleđa u Srbiji, tada BNV u tehničkom mandatu, postavilo mu je spomen-tablu u novopazarskoj pešačkoj zoni. Taj događaj je izazvao burne reakcije, a Vlada Srbije je naložila nadležnim ministarstvima da ispitaju slučaj i nađu način da uklone tablu.
Tabla je i dalje na svom mestu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
