Manastir Drenča privlači sve veće interesovanje posetilaca aleksandrovačke Župe ušuškane planinama Kopaonik, Željin, Ravna planina, Goč, Lisac i Jastrebac. Sam manastir je, posle decenije rada, nekoliko arheoloških kampanja i konzervatorsko-restauratorskih radova, živi dokaz uspešnog okončanja jednog velikog projekta tokom kojeg je pređen put od ruševine do živog hrama.
Put koji je pređen od prve arheološke sonde do postavljanja krsta na kupolu manastira, prikazan je u knjizi „Manastir Drenča – Od ruševine do hrama“ koju potpisuju rukovodilac arheoloških istraživanja Gordana Gavrić i rukovodilac konzervatorsko-restauratorskih radova Mirko Kovačević. Knjiga je proletos u vreme Vaskršnjih praznika promovisana u Muzeju vina u Aleksandrovcu. A drugog dana Vaskrsa 2009. godine, osvećenjem glavne manastirske crkve Vavedenje presvete Bogorodice, vraćen je život u ovaj manastir. Manastir Drenču je, prema najnovijim istraživanjima, sagradio monah Dorotej, nekadašnji iguman Hilandara i njegov sin, jeromonah Danilo, potonji patrijarh Danilo III, oko 1380. godine. Ovaj manastir mnogim svojim arhitektonskim i graditeljskim detaljima potvrđuje uticaje manastira Hilandar na Moravsku graditeljsku školu pa, stoga, mnogi za Drenču kažu da predstavlja „cvet moravskog stila gradnje“. O dalekoj istoriji ovog spomenika kulture svedoče i tri poznate povelje nastale još u doba neposredno po izgradnji. Dve od njih napisane su na Kozniku, gradu-tvrđavi iz tog perioda, čiji se dobro očuvani zidovi nalaze na kupastim obroncima Kopaonika, osam kilometara zapadno od Aleksandrovca. Treća, Žička povelja, poznatija kao „Dorotejev svitak“ iz 1382, nalazi se u riznici Manastira Hilandar i potvrđuje brojne veze manastira i kneza Lazara Hrebeljanovića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
