U Francuskom institutu u toku je izložba „Život u stripu“ Saše Rakezića, alijas Aleksandra Zografa, jednog od najdarovitijih srpskih i jugoslovenskih strip autora, koji je zahvaljujući svom autentičnom stvaralačkom rukopisu u vidu intimističkih dnevnika postigao svetsku slavu.

Trenutno, u nastavcima radi strip o jevrejskoj devojci Hildi Dojč, koja je 1941. skončala u logoru na Sajmištu u kamionu dušegupki. Strip će biti objavljen u italijanskom časopisu Popoli. Prema Sašinim rečima, „to je još jedna u nizu najtužnijih i najsnažnijih priča koju smo nesmotreno zaboravili“. Iz te izjave se vidi kako on misli strip, ali i kakav je njegov generalni stav prema neosetljivom svetu, vremenu i pamćenju.

Za njega su tipične priče iz svakodnevice, koje pronalazi u svojim istraživačkim pohodima po buvljacima. Tamo radoznalo pretura po publikacijama, časopisima, pismima ne bi li, kako i sam kaže, „iz okeana zajedničke svesti izvukao na površinu detalj koji su ljudi zaboravili“. Karakterističan je i po tome što sebe u stripu uvek predstavlja u crnom egzistencijalističkom autfitu – crnoj rolci, kao i po svojim angažovanim društveno odgovornim komentarima o prosvetiteljstvu.

Počeo je kao novinar, a i danas piše pametne tekstove i radi odlične intervjue sa umetnicima. Na svetsku, to jest, američku scenu probio se stripom o bombardovanju Srbije, a njegova samostalna izdanja objavljivana su u Italiji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Engleskoj i Americi, u kojoj je čak nastupao u čuvenom njujorškom Vitni muzeju, zajedno sa umetnikom Zoranom Naskovskim, na izložbi „Neamerički pogled na Ameriku“. Zbog toga, kao i činjenice da je zajedno sa Urošem Đurićem i drugim umetnicima osnovao nezavisnu umetničku asocijaciju Remont, Zograf ima tretman autora koji pripada korpusu savremene vizuelne produkcije. Njegovo delovanje je mnogo šire od strip autora. Poznavaoci devete umetnosti i kolege opisuju ga i kao istraživača radoznalog duha koji iz prikupljenog materijala gradi čudesne priče.

Objavljivao je za najpoznatije izdavače i časopise kao što su The Comics Journal, Zero Zero, Weirdo, Rare Bit Fiends, Buzzard, Cow, Tantalizing Stories. Najpopularniji stripovi su mu Psychonaut, Bulletins from Serbia, Dream Watcher, E-Mails de Pančevo, koji je uradio za francuski L'Association, a dobitnik je i Specijalnog priznanja za doprinos srpskom stripu 2004. na Međunarodnom festivalu stripa u Beogradu. Njegovim radom trebalo bi da budu zadovoljni i delegati Srbije na prošlogodišnjem Bijenalu u Veneciji Talent i Miloš Tomić, za koje je ceo katalog „Nema ničega između nas“ uradio rukom i to fantastično. Rođen je u zagađenom Pančevu 1963. godine, gde i danas živi sa suprugom Gordanom Bastom, umetnicom koju takođe tematizuje u svojim stripovima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.