Oluje prođu, sistem ostaje: Zašto će stvarno odgovorni za smrt dečaka u Bačkoj Palanci izbeći kazne?

Sistem u kojem živimo, razorniji je od bilo koje nevolje koje atmosferske prilike mogu da nam prirede. Za razliku od nepredvidivih sila vazdušnih struja, sile koje nam upravljaju životima su predvidive i neumoljive. Uostalom, kako je neko skoro inteligentno primetio – “sistem nije zakazao”. Naš društveni sistem nikada ne zakazuje.

Ako bismo tragediju u Bačkoj Palanci hteli statistički precizno da sumiramo ona bi izgledala ovako – 27 poziva nadležima, 12 dana ignorisanja poziva, gubitak dva ljudska života. Uključujući dečaka od 13 godina.

Nadležni su se dali na posao. Uključilo se tužilaštvo, Zaštitnik građana, EDS je pokrenuo internu istragu. Pokrenute su istrage, inspekcije i vanredne kontrole. Dva dispečera su suspendovana, jedan rukovodilac je udaljen sa posla.

Nezavisno od toka istrage, njen epilog je već poznat. Po uigranom scenariju, kazniće se marginalci, kako bi suština ostala netaknuta. Sistem će na taj način i iz ovoga izaći sveže opran i ojačan. Treba samo sačekati da se bunt građana potroši. A uvek se potroši.

Šta ovaj sistem koji iza sebe ostavlja sve više žrtava čini tako otpornim? To nije puki mehanizam vladavine ili set praktičnih koraka za održanje na vlasti. To je sistem vrednosti koji naprednjačka vlast nije kreirala, ali u koji se idealno uklopila. Kao da su stvoreni jedni za druge.

To je sistem u kojem se vrednuje samo poslušnost, a stručnost kažnjava. Sistem u kojem se odgovara samo na naručena pitanja, dok se ona logična, prirodna i jedino moguća – poput koliko još ima kablova pod naponom – kažnjavaju verbalnim nasiljem. To je sistem se u kojem se sloboda okupljanja plaća radnim mestom, a radno mesto zarađuje zagađivanjem slobode govora.

Zbog toga ovu zemlju je u prethodnih tridesetak godina napustilo više od milion ljudi, što je demografski potres od koje se teško oporavljaju i mnogo veće zemlje od Srbije. Najzad, zbog njega je 31. jula 2023. godine trinaestogodišnje dete poginulo igrajući se sa prijateljima.

Ipak, za razliku od svake iole veće oluje koja u stanju da u javnosti izazove paničnu reakciju, funkcionisanje ovog društvenog sistema protiče uz blaziranu pomirljivost većine. Vrhunska ironija je da na prirodne pojave možemo da utičemo malo ili nimalo. Na društvene možemo, ali čemu to?