Nekadašnji lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov (83) izjavio je da su napetosti između velikih sila dovele svet na rub novog Hladnog rata. On je na svečanosti povodom obeležavanja četvrt veka pada Berlinskog zida optužio Zapad, u prvom redu Sjedinjene Države, da su se „prepustile trijumfalizmu“ posle raspada komunističkog bloka.
A Gorbačovu nesumnjivo pripada deo zasluga za događaj od 9. novembra 1989, kada su simbolično okončane hladnoratovske podele. Nakon što je 1985. zamenio svog političkog mentora Jurija Andropova na mestu generalnog sekretara Komunističke partije SSSR počeo je da sprovodi reforme, u cilju efikasnije uprave i uvođenja demokratičnosti. Njegovi principi mogu se sumirati kao: „glasnost“ (otvorenost), „perestrojka“ (restrukturiranje) i „uskorenije“ (ubrzavanje ekonomskog razvoja). Nikada nije krio ni da mu je velika želja da se približi Zapadu. Uspostavio je bliske veze sa tadašnjim kancelarom SR Nemačke Helmutom Kolom, kao i sa britanskom premijerkom Margaret Tačer, koja ga je javno hvalila. Ponudu za saradnju nije odbio ni američki predsednik Ronald Regan, koji je posle višemesečnih pregovora sa Gorbačovim potpisao Sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa.
Ipak, Gorbačovljeva unutrašnja politika bila je mač sa dve oštrice, budući da su baltičke republike sve glasnije počele da traže nezavisnost od Moskve, a nacionalistička osećanja intenzivirana su u Gruziji, Ukrajini, Jermeniji i Azerbejdžanu. Mada je 15. marta 1990. dobio poverenje Kongresa narodnih deputata i postao predsednik države, bilo je očigledno da se bliži kraj SSSR, koji je i zvanično prestao da postoji 8. decembra 1991. Gorbačovu nije preostalo ništa drugo nego da podnese ostavku i vlast prenese na Borisa Jeljcina.
Nakon povlačenja sa državne funkcije nije prestao da se bavi politikom. Pre 18 godina kandidovao se za predsednika Rusije, ali je dobio samo jedan odsto glasova, a osnovao je i Socijaldemokratsku partiju. Osnivač je međunarodnog fonda za socioekonomske i političke studije poznatog kao „Gorbačovljeva fondacija“, kao i Fonda Raisa Gorbačov, koji je dobio ime po njegovoj pokojnoj supruzi. Član je Rimskog kluba i često se pojavljuje u medijima. Godine 2007. uz Katrin Denev, Štefi Graf i Andrea Agasija bio je akter u reklami za torbe modne kuće Luj Viton, pozirajući ispred ostataka Berlinskog zida. Pozdravio je rezultat referenduma o pripajanju Krima Rusiji i kritikovao sankcije koje je Zapad ove godine uveo Moskvi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
