Paraglajdingom bliže Nebu

Njegovi drugovi iz paraglajding kluba ,,Beli orlovi“ u Požarevcu kažu da ponekad nema vremena da se presvuče i direktno sa crkvene službe u mantiji dolazi da poleti. Milan priča da leti već tri godine ali da njegova ljubav prema letenju datira iz najranije mladosti kada je u Smederevu, gde je rođen, posmatrao avione i padobrance kako lete.

– Naša kuća u Smederevu bila je u blizini aerodroma i svakodnevno sam gledao avione i padobrance i maštao da jednog dana kada odrstem počnem i ja da letim. Međutim, moj otac, inače sveštenik, to nije dozvoljavao jer su se iz našeg placa videle i razne tragedije koje su se događale padobrancima. Govorio mi je da sam se rodio zdrav i prav i da ne dolazi u obzir da letim i da posle neke nesreće postanem bogalj ili da ide po aerodromu i sakuplja delove mog tela. Sreća mi se nasmešila kada sam došao na službu u Bubušinac gde sam sreo Dagana Blagojevića iz sela Bradarac koji redovno dolazi u crkvu i koji je leteo paraglajderom i on mi je pomogao da ostvarim dečačke snove u poznim godinama, ispoveda se sveštenik Milan.

Za paraglajderiste kažu da su veoma odgovorni i osećajni ljudi koji se bave ovim ekstremnim sportom i da su uvek spremni da pomognu. Oni svoja znanja i iskustva rado prenose na mlađe kolege jer je to sport koji stalno donosi novine i uči se celog života. Milan koji leti tek tri godine kaže da je osećaj kada se čovek vine u visine prelep i da se rečima teško može opisati.

– Sa te visine čovek može da vidi kolika je premudros Božja i oseti svu lepotu na zemlji koju nam je Bog darovao i da uživa u njoj. Sva ta lepota čini nas zadovoljnim i srećnim jer je džaba svo bogastvo ovog sveta ako čovek nema sreće u duši, u dubini sebe. Kad letim osećam se mnogo lepo, kao ptica i težim ka nekoj visini, da se što duže održim u vazduhu. Do sada sam uspevao da u tom beskraju ostanem tridesetak minuta, što je za moje godine zadovoljavajuće, smatra Milan.

Do sada on je leteo na mnogim predelima u Braničevskom kraju. Najviše u Zatonju kod Srebrnog jezera, na Kipu kod Bradarca, u Aljudovu, Krilašu u opštini Petrovac na Mlavi a bio je i u Vršcu. Ljubav prema letenju preneo je i na svoju decu, sina i čerku, ali i brojne vernike.Miroslav Lazić iz Bubušinca ističe da ga je Milan inficirao paraglajding sportom i sada zajedno sa njim leti rekreativno.

– Milan je dobar ali rizičan letač jer od prevelike ljubavi prema tom sportu on hoće da se vine u vazduh i kad ne treba, kada je naprimer jak vetar, priča Miroslav a Filip Filipović iz Kragujevca dodaje da je sveštenika sreo na poletnoj stazi Krilaš u Ćovdinu kod Petrovca na Mlavi i da se uverio da je dobar čovek i odličan paraglajderista.

Na Krilašu dok se paraglajderisti pripremaju za poletanje sa svih strana čuju se pozivi svešteniku Milanu: ,,Brate, oče, pope, Milane“. Danijel Kulišić iz Kragujevca koji je pre zadnjeg poletanja popa prvi put upoznao kaže da je dobar lik ali da nije čudno što pop leti jer među paraglajderistima raznih zanimanja i dodaje da je u ovom sportu važno da imaš petlju, da si hrabar a sve se ostalo nauči.

Zbog krilaša odrekao se Jadrana

Na poletnoj stazi Krilaš u Ćovdinu kod Petrovca na Mlavi srećemo Aleksandra Franzolija, taksistu iz Trsta. Priča da je za Krilaš saznao preko interneta i da je odlučio da ga u vreme odmora poseti a posle da odmor nastavi u Hrvatskoj na moru. Prvi put sreće i sveštenika Milana i dok posle leta ispija čašu hladnog piva priča da je pop vrlo dobar čovek, da je među paraglajderistima stekao drugare i da je odlučio da u Srbiji provede celi odmor.