Pedesetak žena čuva šaru od zaborava

Iako je Pirot postao slavan još pre nekoliko vekova po ćilimima koji predstavljaju tradicionalno kulturno nasleđe, danas je ćilimarstvo na marginama privrede, pa se svega pedesetak tkalja u tri preduzeća bavi ovim starim zanatom pokušavajući da ga sačuva od zaborava. Tehnička škola je krajem prošlog veka u okviru svog nastavnog programa ustanovila i odeljenje ćilimara, ali su iz školskih klupa izašle samo dve generacije učenika. Neki od njih tkaju ćilime u okviru zaštitne radionice „Piroteks triko“. Pedesetak ćilimarki radi u tri preduzeća, a mesečna proizvodnja je stotinak kvadrata ćilima. Ne postoji precizan broj o ćilimarkama koje tkaju u svojim kućama, ali su po godinama i iskustvu sve starije i iz godine u godinu sve ih je manje.

Pomoć opštine i javnih preduzeća

– Skupština opštine Pirot je 2004. godine posle požara na Hilandaru formirala odbor i odlučeno je da naš grad Hilandaru pokloni ćilime koji će zameniti one koji su uništeni u požaru – rekla je na otvaranju izložbe ćilima koje Pirot poklanja Hilandaru Marija Simonović, direktor „Piroteks trikoa“, dodajući da su akciju finansijski pomogli pored SO Pirot i Fond za građevinsko zemljište, „Tigar“ i Toplana.

Skupština opštine Pirot svojevremeno je formirala komisiju za kontrolu kvaliteta pirotskog ćilima i ova komisija je svojim upornim radom kod Zavoda za intelektualnu svojinu u Beogradu zaštitila pirotski ćilim kao svoj proizvod i dala status robne marke. Komisija za kontrolu kvaliteta pirotskog ćilima ima sedam članova i izdala je elaborat o tome koji se sve elementi kontrolišu kod pirotskog ćilima kako bi dobio oznaku geografskog porekla.

Procvat u 19. veku

Pirotsko ćilimarstvo se začelo još u 16. veku, usavršilo se u 18, a puni procvat doživelo u 19. veku u tehnici izrade, oblikovanju, umetničkom izrazu, bogatstvu ornamenata, boja i motiva. Krajem 19. veka u Pirotu je bilo 250 razboja. Na svakom razboju godišnje je moglo da se izatka 150 aršina ćilima, odnosno 37.500 aršina. Tada je Pirot prema podacima imao između 700 i 1.000 tkalja, a proizvodnju su finansirali bogati trgovci koji su trgovali sa Solunom, Skopljem i Carigradom. Ćilimarska zadruga je osnovana 1902. i ubrzo stavljena pod zaštitu kraljice Drage Obrenović. Kako je ćilim bio skup, darivan je samo u retkim prilikama predstavnicima vlasti i našao se na dvorovima i Obrenovića i Karađorđevića, a darivan je predstavnicima stranih država, a u porodicama je čuvan kao posebna dragocenost.

Na međunarodnim sajmovima pirotski ćilim je dobijao mnoga odlikovanja, uglavnom zlatna. U periodu od 1904. do 1940. pirotski ćilim je izlagan na 26 sajmova širom Evrope – Turkoan, London, Barselona, Brisel, Napulj, Amsterdam, Milano, Pariz, Berlin…

Muzejski savetnik i predsednica Komisije Radmila Vlatković kaže da su preduzeća „Piroteks triko“ i „Limaplast“ korisnici geografske oznake porekla pirotskog ćilima, a Ćilimarska zadruga „Ponišavlje“ nosilac geografske oznake porekla.
– Do sada niko se nije obratio Komisiji da zatraži uverenje o zaštiti kvaliteta geografskog porekla. To je pre nekoliko dana učinio „Piroteks triko“ tražeći uverenje za ćilime koji su tkani kao poklon Hilandaru. Komisija prema eleboratu kontroliše mnoge elemente – tehniku tkanja, proporcije, šare, kvalitet prediva jer se ćilim tka samo vunom i na uverenju su potpisi svih sedam članova komisije, a ako neki od kriterijuma nije poštovan ne može se izdati uverenje o geografskom poreklu pirotskog ćilima – kaže Radmila Vlatković.
U Zaštitnoj radionici „Piroteks triko“ tkalje su nedavno izatkale 21 ćilim poklon ovog grada manastiru Hilandaru kako bi ovi ćilimi zamenili one koji su izgoreli u velikom požaru 2004. godine. U ovoj radionici radi 15 ćilimarki, većina su mlade i zaposlile su se pre sedam godina kada su završile Tehničku školu i diplomirale na smeru ćilimarstva. Kažu da su sa posebnom pažnjom i zadovoljstvom tkale ćilime koji će narednog meseca biti odneti u srpski manastir na Atosu.
Jelena Đorđević sada radi šustikle dok u septembru ne počne druga faza tkanja ćilima za poklon Hilandaru.
– Po dve ćilimarke su tkale šestake. Ja sam tkala vence, đulove, bombe s pregradama i vodile smo računa o kvalitetu i dimenzijama. Ćilime tkam sedam godina i stekla sam iskustvo i rutinu – kaže Đorđevićeva.
Sanela Ilić je radila zajedno sa Jelenom i u tom poslu su se dopunjavale. – Najduže smo tkale vence jer je i najveći broj ćilima bio sa ovom šarom. Vodile smo računa da sve bude kvalitetno urađeno, da se osnova ne vidi, da nema cerke, da šare budu jednake veličine – rekla je Sanela.
I Marina Todorović se zaposlila u radionici pošto je završila Tehničku školu. Kaže da su ćilime tkale sa posebnom pažnjom znajući da će biti korišćeni u jednoj od najvećih srpskih svetinja, u manastiru koji je raspolagao jednom od najvećih zbirki pirotskih ćilima.
– Velika je odgovornost kada se zna da će ćilimi koje smo mi tkale da zamene ćilime koje su radile ćilimarke pre možda jednog veka i koje su bile pravi majstori ovog zanata i koji su na nesreću izgoreli. Posebno smo vodile računa da sve bude kvalitetno izatkano, da složimo boje, da sačuvamo dimenzije – kaže Marina Todorović.
Tamara Milošević i Slavica Simov, šefice u zaštitnoj radionici „Piroteks triko“, kažu da ova radionica ima 15 ćilimarki i one sem ćilima tkaju šustikle i staze, ali i ručno čvorovane tepihe.
– U prvoj fazi akcije „Ćilim za Hilandar“ izatkano je u našoj radionici 70 kvadratnih metara ćilima. Od septembra bi trebalo da počne realizacija druge faze. Tada bi trebalo da tkamo četiri velika ćilima (tri puta dva metra) za salon cara Dušana na Hilandaru. Kada se pod zastre ovim ćilimima, oni formiraju krst. Naravno, pored četiri velika radićemo i druge ćilime jer je na Hilandaru izgorelo 200 kvadratnih metara pirotskog ćilima – kaže Slavica Simov.