Gradska slava Sveti car Konstantin i carica Jelena, koju je Niš obeležavao šest dana, završila se juče, ali je gradu ostalo spomen-obeležje caru Konstantinu, koje je svečano otkriveno u vreme slave.
Identično spomen-obeležje već je podignuto u austrijskom gradu Karnuntimu i turskom Izmitu, u kojima je boravio car Konstantin Veliki, politički tvorac Milanskog edikta kojim je hrišćanstvo priznato za ravnopravnu religiju.
Ova tri grada, osim isti spomenici, povezuju i istorijske činjenice koje su veoma važne za hrišćansku civilizaciju. Rimski imperator Konstantin Veliki rođen je u Nišu. U Karnuntimu je 308. godine zaključen ugovor o tetrarhiji između Konstantina Velikog i imperatora Galerija, Maksimilijana i Licinijusa, a u Izmitu (Nikomediji) 311. donet je prvi edikt o verskoj toleranciji, koji istoričari smatraju „pretečom“ Milanskog edikta. Istoričari Fondacije Art Karnuntim, koja stoji iza ovakvog „povezivanja“ Austrije, Turske i Srbije, proglasili su Niš, osim Karnuntima i Izmita, za „veliko mesto svetske istorije“.
„Projekat Carevi Karnuntuma su promenili svet, u okviru kojeg su podignuta i spomen-obeležja caru Konstantinu u Nišu, Karnuntimu i Izmitu, realizuje se u okviru priprema za obeležavanje 1700 godina od Milanskog edikta 2013. godine. Glavni koncept projekta je praćenje velikih istorijskih događaja koji su promenili tokove svetske istorije, a vezani su za tetrarhe Konstantina Velikog, Galerija, Maksimilijana i Licinijusa, koji su vladali Istočnim i Zapadnim rimskim carstvom. Ova četiri imperatora povezuju sve gradove – učesnike projekta u kojem su pored Niša i gradovi Karnuntim, Jork, Trir, Arl, Zaječar, Istanbul, Izmit (Nikomedija), Solun, Rim i Milano. Ova vrsta saradnje još jednom je pokazala da umetnost, tradicija i kultura ne poznaju granice“, saopšteno je u kabinetu gradonačelnika Niša.
Spomenik su krajem prošle sedmice otkrili gradonačelnik Niša Miloš Simonović i direktor austrijske fondacije Art Karnuntum Pjero Bordin, u prisustvu predstavnika grada Izmita i turske fondacije Art Nikomedija. Simonović je najavio da će do jubileja Milanskog edikta sledeće godine u Nišu biti uređeno arheološko nalazište Medijana i potpuno završen Hram svetog cara Konstantina i carice Jelene, a „moguće je podizanje još jednog, većeg spomenika hrišćanstvu.
Pod ovim znakom pobedićeš
Spomenik je postavljen na početku mosta ka Tvrđavi, sa njegove desne strane, i delo je vajara Mileta Koceva. Na spomen-obeležju je lik Konstantina Velikog i Hristov monogram, koji mu se, prema legendi, ukazao na nebu pred bitku na Melvijskom Mostu 312. godine, uz reči „Pod ovim znakom pobedićeš“. Idejni tvorac spomenika je direktor austrijske fondacije Art Karnuntum Pjero Bordin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
