Posthumna popularnost Vaclava Havela

Prvi slobodno izabrani predsednik Čeha i Slovaka od komunističkog puča 1948. godine, preminuo je u 75. godini, u nedelju 18. decembra. Havel je sahranjen juče, poslednjeg dana trodnevne žalosti, a u mimohodu pored kovčega od njega su se od ponedeljka oprostile desetine hiljada građana.

Dan žalosti juče je bio proglašen i u Slovačkoj, zastave u celoj zemlji bile su spuštene na pola koplja, a slovačka državna delegacija koja je došla u Prag na jučerašnje bogosluženje u katedrali svetog Vida na Hradčanima, dobila je izuzetak da može da bude brojnija od ostalih i na sahranu su doputovali i šef države, i premijerka, i šef diplomatije. U Prag, na sahranu Havela koji je za svet pre svega simbol borbe za ljudska prava, osetljiv kada se ona krše bilo gde u svetu, i spreman da to glasno kaže i kada to nije za dnevnu politiku podobno, došle su 42 delegacije iz sveta. Predvodilo ih je 15 sadašnjih predsednika i trojica bivših, kao i premijeri.

Poljska je odabrala da Havelu poslednje zbogom kaže druga velika ikona „nežnih revolucija“ – nobelovac, takođe prvi slobodno izabrani predsednik Poljske, Leh Valensa. „Havel je dirigovao događajima bez predsedana. Pao je komunizam bez jednog jedinog metka, a on je bio dirigent tog orkestra. Ovde se raspala država protiv njegove volje i opet bez jednog jedinog metka“, kazao je o tome šta znači Havel za Čehe, Slovake i svet njegov drug iz školskih dana, američki režiser, emigrant iz Čehoslovačke, Miloš Forman.

Misa uz Rekvijem Antonjina Dvoržaka služio je Havelov prijatelj iz zatvora, poglavar češke katoličke crkve Dominik Duka. Nakon kremacije, Havelova porodica sahranila ga je u Pragu kraj njegove prve supruge, najvoljenije češke prve dame Olge Havlove i njegovih roditelja. Brat Ivan Havel, zajedno sa prijateljima iz disidentskih dana i umetničkih krugova, poslednji oproštaj od Havela priredio je sinoć, onako kako bi dramski pisac, zabranjivan kod kuće, slavljen u svetu koji je skoro iz zatvorske ćelije došao na čelo države, želeo radije od pompeznosti državne pogrebne ceremonije: Havel je sada – kada ga više nema – povratio popularnost koju je imao odmah nakon plišane revolucije kada je uživao poverenje 90 odsto Čeha.

Čak 70 odsto Čeha u najnovijoj anketi za češku televiziju smatra da je nepravedno što nije dobio Nobelovu nagradu za mir. Svega deset odsto anketiranih kazalo je da nije bio dobar predsednik, a ostali koji na njegovu eru na Hradčanima gledaju sa nostalgijom, istakli su pre svega to da je bio demokrata, pristojna, duboko čovečna ličnost.

Izostanak delegacija iz Srbije i BIH

Beograd – Među delegacijama iz sveta koje su prisustvovale sahrani Havela nije bilo predstavnika Srbije i Bosne i Hercegovine. Vladislav Jovanović, bivši ministar inostranih poslova SRJ, ocenjuje za Danas da takav podatak ne izaziva čuđenje. „Srbija je odlukom da ne pošalje predstavnike na sahranu u Prag iskazala minimum samopoštovanja, budući da je Havel na toplu dobrodošlicu koja mu je priređena u disidentskim danima uzvratio pozivom na bombardovanje Srba u BiH 1995. godine, što nije priličilo ni jednom državniku ni jednom umetniku“. Neka je slava umrlome, ali on nije zaslužio da mu Srbija niti BiH, gde su Srbi jedan od konstitutivnih naroda, odaju počast“, naglašava naš sagovornik. M. S.