Pravo na lični doživljaj umetnosti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Problem je u tome sto je ‘lepo’ pitanje konsezusa.
   Taj se konsezus gradio milenijumima u Evropi, te su se usvojili principi zasnovani na tradicijama Grcke i Rima.
   No, onda su se pojavili revolucionari i modernisti cija je ideolska zaslepljenost nasilno urusavala taj konsenzus – sto je dovelo do toga da je stanovnistvo uskraceno upravo tog prava na licni dozivljaj umetnosti.
   Naravno, insistiram na tome da svako ima svoj licni ukus, te da se on razlikuje. Ali, zivimo u vremenu kada se gradjanstvu, pogotovo u javnim projektima, namece ono sto oni ne zele!
   Dakle, pravo na licni dozivljaj umetnosti nikada nije bilo vise uskraceno nego danas!

   1. Rusenjem tradicije trebalo je bas da se omoguci da svako moze graditi svoj ukus po svojim kriterijumima. ‘Slobodno’.
      Ipak, ono sto je potrebno za to je barem osnovno obrazovanje i poimanje umetnosti u raznim svojim vidovima. – i posebno – svest o postojanju prakticki beskonacno mnogo razlicitih mogucnosti…ova svest bi bila prvi korak u biranju i ostvarivanju, istrazivanju novih mogucnosti.
      Ipak, lakse je zalepiti se za neke poznate i potvrdjene tradicije, jer se onda ne trosi velika energija, ali i ne gradi nista novo (a vlastiti ukus bi trebao biti ‘novi’ po definiciji da je subjektivan – pa time odstupa od bilo kojeg model- i znaci nije opsti) usled cega ljudi cesto ‘grade’ i misle da su izgradili svoje – a grade u stvari tudje ukuse kao svoje.
      Naravno da sloboda mora predvideti i to kao mogucnost. Na zalost, postoje ‘modernisti’ koji idu u drugu krajnost sa istim ishodom: brane ljudima klasican ukus i zele ih naterati da slede upravo njih – sto rezultira cesto time da ljudi i opet nisu slobodni u gradjenju i praktikovanju ‘svoga’ ukusa.
      Gde je onda izlaz?
      Ne postoji jednostavan odgovor. Odgovori koji postoje imaju svoju hijerarhiju i odgovaraku svaki odredjenim grupama ljudi. Ovo je srazmerno znanju i kapacitetu grupe, svake ponaosob.

2. Ivan Foht – Uvod u estetiku. Štivo namenjeno razjašnjenju nedoumica vezanih za odnose stvaraoca – umetničkog dela – ljubitelja umetnosti, i još mnogo čega. Topla preporuka.

3. Jadna je estetska misao čiji su korifeji Dragan M. Jeremić i Sreten Petrović.