Predsednik građana kojima vlada hunta

Morsi je prvi predsednik koga je izabrao narod, saopštila je Partija slobode i pravde, političko krilo Muslimanske braće na čijem je čelu Morsi. Te informacije je odbacio izborni štab Šafika, penzionisanog generala vojske koja drži svu vlast u Egiptu u poslednjih godinu dana. „U potpunosti odbacujemo te informacije“, izjavio je šef izbornog štaba Mahmud Barakeh, koji kaže da je „iznenađen bizarnim ponašanjem suparnika koji izvrću izborne rezultate“.

Ipak, novi predsednik neće imati gotovo nikakva ovlašćenja – sva vlast je u rukama vojske. Naime, nije prošlo ni sat vremena od zatvaranja birališta u nedelju u ponoć, a Vrhovni savet oružanih snaga (SCAF) doneo je ustavnu deklaraciju na osnovu koje je vojska dobila veću kontrolu nad budžetom, te ovlašćenje da piše ustav dok su predsednika lišili ikakvog ovlašćenja nad vojskom. Drsko prisvajanje vlasti generala usledilo je uprkos višemesečnim obećanjima da će predati ovlašćenja novoj civilnoj vladi do kraja juna. Javnost je saglasna da je potez generala početak vojne diktature.

Detalji deklaracije, objavljene u državnom listu, ukazuju da je vojska prisvojila veća ovlašćenja nego što se predviđalo. Na osnovu uredbe, predsednik neće imati kontrolu nad vojnim budžetom, a neće biti ovlašćen ni da proglašava ratno stanje bez odobrenja generala. Vojska će, navodi se u deklaraciji, vrlo brzo imenovati grupu zaduženu za pisanje novog ustava, a o čemu će narod glasati na referendumu za tri meseca. Predviđeno je i održavanje parlamentarnih izbora ne bi li se smenio donji dom kojim dominiraju islamisti, a koji je raspušten prošle nedelje nakon odluke suda da je više od trećine saziva nelegalno izabrano.

– Ovim dokumentom Egipat je u potpunosti odustao od principa arapskog proleća i ušao u eru vojne diktature – smatra Hosam Bagat, uticajni aktivista za ljudska prava i dodaje da je „situacija gora od najgorih strahova“.

Svetski lideri, a pre svih američki predsednik Barak Obama, još nisu zvanično reagovali na najnoviji razvoj situacije u Egiptu, mada struča javnost očekuje da deklaracija dodatno poveća frustracije Bele kuće, čiji uticaj na Egipat slabi. Nakon svrgavanja Mubaraka, generali su se predstavljali kao predvodnici revolucije. Međutim, revolucionari su optuživali oficire za loše sprovođenje tranzicije i da rade samo u svoju korist. Jesenas, suočeni sa revoltom protiv vojne vladavine, generali su pristali da ubrzaju tranziciju ka civilnoj vladavini.

Abdel Moneim Abu Fatug, bivši član Muslimanske braće, koji je bio jedan od kandidata tokom prve runde izbora, na svom tviter nalogu nazvao je ustavnu deklaraciju „vojnim pučem“. Mona el Gobaši, profesor političkih nauka na Barnard koledžu navodi da uloga koju su generali dodelili sebi u stvari nije ništa novo jer decenijama egipatski lideri potiču iz vojnih struktura: „Vojska stoji iznad svih ostalih, niko ih ne bira i nikome ne odgovaraju“.