Privatizacija klubova kao jedina opcija izlaska iz krize

– Privatizaciju moramo sprovesti zbog toga što je naša zemlja još 2000. godine odbacila jedan zastareli i odavno prevaziđeni sistem socijalnog samoupravljanja. Sport mora da se prilagodi novim okolnostima. Nema više društvenih preduzeća i način poslovanja svih srpskih klubova je zastareo. Ciljevi privatizacije moraju biti: priliv kapitala, povećanje ekonomske efikasnosti klubova, promena vlasničke strukture i na kraju, samim tim, dugoročna stabilnost klubova – smatra Jovan Šurbatović, član Radne grupe za izradu Zakona o sportu.

Član gradskog veća Beograda Goran Kreclovićnaglasio je da domaći klubovi nisu umeli da iskoriste popularnost sopstvenog brenda, a kao primer naveo je da „stadion Čelsija, Stamford Bridž, radi 24 sata dnevno i da je on do te mere iskomercijalizovan da se na njemu sve naplaćuje, što nije slučaj sa dva najveća sportska objekta u Srbiji“. Zoran Bingulac, potpredsednik FSS, istakao je da privatizacija može krenuti pogrešnim tokom ako u nju ne bude sve vreme uključena i javnost.

– Rezovi su bolni. Zato u privatizaciji fudbalskih klubova mora postojati prelazni period. Neophodno je i da javnost bude uključena pošto će u suprotnom do izražaja doći tajkunski lobiji koji bi želeli da klubovi što duže ostvanu u društvenoj svojini kako bi ostvarili svoje interese. Zato je FSS izrazio apsolutnu spremnost da se u proces privatizacije uđe što pre – tvrdi Bingulac.

Generalni sekretar Partizana Darko Grubor naglasio je da su klubovi pod hitno moraju da izađu iz „začarnog kruga“ stalne prodaje najboljih igrača:

– Crvena zvezda i Partizan imaju godišnje budžete od oko 10 miliona evra. Ostali klubovi u domaćoj najjačoj ligi imaju budžete u rasponu od 500.000 do milion evra. Temišvar, protiv kojeg je Partizan igrao u Kupu UEFA, ima budžet od 30 miliona evra. Sampdorija 50 odsto svog budžeta puni od prodaje televizijskih prava, 30 odsto od sponzora, a 20 odsto od prodatih ulaznica. Takav odnos punjenja budžeta je evropski standard. Kod nas je, pak, po tom pitanju začarani krug. Klubovi iz godine u godinu budžet pune samo od prodaje igrača. Onda za njih nastupaju sve slabiji i slabiji fudbaleri, jer naprosto nije moguće u tako kratkom periodu napraviti novog dobrog igrača. To vam je kao kada otac porodice prodaje krv svojih ukućana ili nameštaj iz kuće. Fudbal je konstantnom prodajom najboljih igrača sve lošiji, gledalaca sve manje, a izlaza nema ni na vidiku. Zakon o sportu je šansa da se sistemski uredi jedna velika oblast koja se odnosi na položaj klubova, poreske propise koji se na njih primenjuju, radnu regulativu i mnoge druge stvari… – zaključio je Grubor.

Direktori stadiona Partizana i Crvene zvezde, Aleksandar Stepanovići Milorad Ćorović, naglasili su da privatizacija mora da reši i problem da li će stadioni pripasti klubovima ili lokalnim samoupravama. Ćorovićje naglasio da su „stadioni rupe bez dna jer se efektivno koriste samo 30 dana u godini, kada mogu da donesu dobit, dok sve ostale dane predstavljaju čist trošak“.

– Stadion Crvene zvezde je kao hotel koji radi samo 30 dana u godini, a vi sami izvucite zaključak koliko takav hotel može biti profitabilan – slikovito je objasnio Ćorović.

Grubor: Sa 100 miliona evra oporavak za pet godina

– Neko mora najpre da uloži najmanje 100 miliona evra kako bi se sredila infrastruktura, pojačali uslovi za rad mlađih kategorije, dovela ozbiljna pojačanja za prvi tim. Čak i sa takvim ulaganjem potrebno je najmanje pet do sedam godina kako bi klub stao na potpuno zdrave noge. E, sada treba naći investitora koji je spreman da uloži tolike pare, a da nema garanciju da će uopšte uspeti da povrati ulog za tih pet do sedam godina, a kamoli da za taj period uopšte razmišlja o nekom profitu – smatra generalni sekretar Partizana Darko Grubor.