Privatizaciju preživeli najžilaviji

Od nekadašnjih uspešnih preduzeća, opstali su samo koncern zdrave hrane „Bambi“, transportno preduzeće „Litas“, mlinsko-pekarsko preduzeće „Žitostig“ i Preduzeće za puteve „Požarevac“. Sve ostale firme, poput „Ćebe“, „Moravke“, Šećerane, „Angroprometa“ i članica „Agrosistema“, među kojima su „Voćeprodukt“, fabrika stočne hrane „Stižanka“, MIP, Živinarska farma i „Hrastovača“, ili su u stečaju, ili su nakon privatizacije prestale da posluju. Zbog toga se desetak hiljada ljudi našlo na evidenciji nezaposlenih, a mnogi od njih i na kazanu Crvenog krsta.

-Većina novih vlasnika prodala je ili izdala u zakup poslovni prostor, što navodi na zaključak da im oživljavanje proizvodnje nije bio motiv kupovine. Pored „Žitostiga“, privatizaciju su preživela samo preduzeća koja su kupili stranci, a to su „Bambi“, „Litas“ i Preduzeće za puteve „Požarevac“. Za razliku od prva dva, gde je broj zaposlenih prepolovljen, novi vlasnik PZP „Požarevac“, slovenačko „Primorje“ iz Ajdovščine, zadržalo je sve radnike i dosta uložilo u kupovinu novih mašina i vozila – rekao je Milosav Mihajlović, predsednik Veća saveza samostalnih sindikata za Braničevski okrug. Međutim, umesto da se ovo preduzeće podrži, Mihajlovićnavodi da se prednost na lokalnim tenderima daje manje pouzdanim firmama, zbog čega postoji rizik da Slovenci dignu ruke od nas i odustanu od daljeg poslovanja.

talas otpuŠtenih gastarbajtera

– Loša privatizacija potpuno je uništila nekad čuvenu požarevačku prehrambenu i tekstilnu industriju. Međutim, za razliku od drugih gradova, ovde se ne bune ni lokalna uprava, niti radnici, koji idu linijom manjeg otpora i zapošljavaju se kod privatnika, kod kojih često rade „na crno“ i uz kašnjenje plata – kaže Mihajlović. Požarevac je nekada bio među vodećim opštinama i po stočarskoj i ratarskoj proizvodnji, ali zbog loše državne politike stočni fondovi se gase, a njive zarastaju u korov. – Još veći problem nastaće kad počne masovni povratak gastarbajtera, otpuštenih zbog svetske ekonomske krize. Oni koji budu imali para, odustaće od ulaganja zbog loših uslova poslovanja, ali će se većina vratiti bez kapitala, jer su ga većuložili u velelepne kuće i vozni park – kaže Mihajlović.

Međutim, u lokalnoj upravi, u kojoj vlast imaju demokrate i socijalisti, nadaju se da će gastarbajtere, kao i domaće i strane investitore, privući nakon uređenja nove industrijske zone, površine 12 hektara, u blizini hipodroma. – Takvu zonu većsmo imali na ulasku u grad, ali je danas uništena, sa sablasno praznim pogonima. Ona je zapošljavala na hiljade radnika, što je nemoguće ponovo postići, jer će se otvarati samo mala i srednja preduzeća – zaključuje Mihajlović. Osim nove industrijske zone, u Požarevcu se nadaju da će zapošljavanje podstaći nedavno otvorena Regionalna razvojna agencija, namenjena razvoju malih i srednjih preduzeća, uz pomoćkredita iz republičkog Fonda za razvoj. U prethodne tri godine, mala i srednja preduzeća Braničevskog okruga dobila su kredite za 203 projekta, u iznosu od 670 miliona dinara, što je stvorilo uslove za otvaranje 1.200 radnih mesta.

Iako lokalna uprava računa na gastarbajtere, oni se za sada samo raspituju o mogućnostima ulaganja. Krajem decembra 2008. godine, obavljen je sastanak Centra za dijasporu pri Regionalnoj privrednoj komori Požarevac i predstavnika lokalne dijaspore u Švajcarskoj i Italiji. Prve zanima uzgoj zdrave hrane u regionu, koju bi plasirali u Švakcarskoj, ali ih brine siva ekonomija, dok je dijaspora u Italiji zainteresovana za mlinsko-pekarsku industriju i za preseljenje dela tekstilne industrije iz Italije u naš region. Zbog velikog broja gastarbajtera koji žive u inostranstvu, ali se „vode“ u Požarevcu, stopa nezaposlenosti u ovom gradu iznosi 15 odsto, manje od republičke, što ne odgovara pravom stanju. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Požarevcu danas ima preko 5.000 nezaposlenih.

ProseČna plata dvostruko manja

Oni koji su uspeli da nađu posao, prosečno su u decembru zaradili 40.020 dinara.

Međutim, iako se Požarevac većgodinama nalazi u vrhu Srbije po prosečnoj zaradi, ona ne odražava realna primanja. Kako navode u Republičkom zavodu za statistiku većina građana radi kod privatnika za upola manju sumu od zvaničnog proseka. Zbog sve većeg broja ugroženih porodica, u Požarevcu je povećan broj korisnika Narodne kuhinje u kojoj se, uz pomoćgradskog budžeta, priprema oko 500 obroka dnevno. Međutim, iz Crvenog krsta upozoravaju da bi neophodno što pre povećati ovaj broj, jer je iz dana u dan sve više onih koji traže pomoć. Pošto ne mogu da im obezbede topli obrok, u Crvenom krstu daju im pomoću namirnicama, kako niko od njih ne bi ostao nezbrinut.

Biznis planovi u poljoprivredi

Poljoprivrednicima koji žele da prežive od svog rada, izvesnu perspektivu pruža Osnovni zadružni savez za Braničevski i Podunavski okrug, sa sedištem u Požarevcu. U ovom savezu najavljuju da će tražiti suinvestitore, koji bi pokrenuli proizvodnju otvaranjem klanica, mlekara i hladnjača. Zbog toga se planira edukacija direktora zadruga, kako bi se osposobili za izradu biznis planova i marketing.