Slučajno ili ne, u danima kada mediji ponovo potežu navodno nerešeno vlaško nacionalno pitanje zbog rumunskog zatezanja u Briselu u vezi s kandidaturom Srbije za EU, Regionalna televizija Bor prva će u Srbiji titlovati emisije na jezik Vlaha, i to na ćirilici. Inače, vlaško pismo usvojeno je krajem januara ove godine. I dok Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine pozdravlja ovu odluku, iz najjače vlaške političke stranke poručuju da je projekat borske televizije velika bruka i narugivanje vlaškom jeziku.
Miloljub Milošević, glavni i odgovorni urednik Regionalne televizije Bor, kaže za Danas da će ova televizija promovisati novo vlaško pismo od 35 slova, koje je u januaru ove godine usvojio Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine.
– Nedavno smo završili realizaciju projekta „50 godina tradicije“, koji je sufinansiralo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva. S obzirom na to da je serija emisija, posvećena tradicionalnom muzičko-folklornom stvaralaštvu i manifestaciji „Susreti sela“ izazvala pažnju gledalaca, emitovaćemo novi serijal titlovan na vlaški jezik, svake nedelje u 20 časova, ukazuje Milošević.
Sa druge strane, Predrag Balašević, predsednik najjače partije Vlaha, Vlaške demokratske stranke Srbije, novo usvojeno pismo, kao i titlove naziva brukom.
– Način na koji se na televiziji Bor prezentuje vlaški jezik je sramotan. Polovina fonda reči u tim informativnim emisijama su na našem maternjem jeziku, a pola na srpskom i to je mešavina, koja ni na šta ne liči. Takvu emisiju je bolje ne emitovati, jer ruži naš jezik, koji je ionako u teškoj situaciji zbog nemogućnosti da se uči u školi, naglašava Balašević. On dodaje da je u razgovoru sa više vlaških organizacija odlučeno da se ovoj televiziji uputi protestno pismo.
Prema njegovim rečima, odluka Saveta da se pri standardizaciji vlaškog jezika koristi ćirilica predstavlja opasnost da iz narodnog govora u izvornoj formi nestane jezik kojim govore Vlasi.
– Takva odluka nikako ne može biti u interesu pripadnika vlaške nacionalne manjine. Odluku o uvođenju vlaškog pisma nisu doneli kompetentni ljudi i zato ću se toj odluci i protiviti. Do sada ne postoji primer da jedan romanski narod koristi ćirilično pismo, napominje Balašević.
Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, kaže za naš list da pozdravlja svaku odluku koja ima za cilj promovisanje vlaškog jezika.
– Ovo je veliki korak napred, radimo na tome da što veći broj medija uvrsti u svoj program i emisije na vlaškom jeziku. Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine je trenutno u procesu standardizacije jezika i uskoro ćemo izraditi rečnik, naglašava Dragojević.
Vlasi u Srbiji
Na poslednjem popisu iz 2002. godine, Vlaha je u Srbiji bilo 40.054, ali onih kojima je maternji jezik vlaški – a to je onaj jezik kojim se govori do polaska u školu – bilo je 54.726. Međutim, tačan broj Vlaha je teško utvrditi, jer Vlasi su u našoj zemlji vremenom postali flotantna masa dvojnog identiteta, koja se na popisima najčešće izjašnjava za Srbe, stavljajući tako u prvi plan geopolitičku pripadnost, odnosno državljanstvo, u odnosu na etničko poreklo i nacionalnost. Često je popisivač na terenu u prilici da čuje objašnjenje: „Pišem se da sam Srbin, jer živim u Srbiji, a Rumun nisam jer ne živim u Rumuniji“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
