Propagandu ne treba uzimati previše ozbiljno 1

Omer Karabeg: Vlast u Srbiji tvrdi da Srbija u poslednje dve godine ima najveći privredni rast u Evropi?

Vladimir Gligorov: Nije netačno da je u poslednje dve godine rast domaćeg proizvoda u Srbiji bio dosta dobar. Nije bio najbrži u Evropi, ali nije daleko od onih koji su bili brži od Srbije.

Mijat Lakićević: To je politički marketing. Valjda se misli da će sto puta ponovljena laž ući u svest ljudi kao istina. Naravno da to nije tačno. Ima zemalja koje su rasle brže od Srbije, ali vlast ne odustaje od svoje politike i uporno ponavlja neistine.

Karabeg: Vučić kaže da je Srbija po ekonomskom rastu prestigla sve zemlje Zapadnog Balkana, da ima najveći BDP u regionu, da joj svi zavide i da je zbog toga napadaju. Da li je Srbija zaista vodeća ekonomska sila u regionu?

Gligorov: Sve zavisi od toga kako definišete region. Obično se smatra da pored Srbije ZB čine Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Kosovo. To su zemlje sa relativno malim privredama – tako da je srpska privreda sigurno veća. Ako gledamo nacionalni dohotk po glavi stanovnika, među svim tim zemljama, uključujući i Srbiju, nema neke velike razlike što je nepovoljno za Srbiju jer su istorijski posmatrano BiH, CG, Makedonija, Kosovo i Albanija bili nerazvijena područja u odnosu na Srbiju. CG je po mnogo čemu verovatno ispred Srbije. Ako poredite plate, BDP po glavi stanovnika i neke druge pokazatelje, onda to ispada prilično rđavo za Srbiju jer je CG bila značajno nerazvijenija od Srbije. A što se tiče izjava predstavnika vlasti, to je na kraju krajeva propaganda tako da to ne bi trebalo uzimati previše ozbiljno.

Karabeg: Koliko znam Vučić tvrdi i da je Srbija prestigla Hrvatsku?

Lakićević: Mislim da nije. To je Vučić rekao pre izvesnog vremena računajući sa niskom stopom rasta Hrvatske u ovoj godini. Međutim, Hrvatska je ostvarila veću stopu rasta – tako da mislim da je BDP Hrvatske veći od onog u Srbiji.

Karabeg: Vučić govori o neverovatnom rastu Srbije pod vlašću SNS: Nedavno je rekao da je 2014, kad je postao premijer, BDP bio 33 milijarde evra. „Sve što su generacije radile i gradile prethodnih decenija vredelo je 33 milijarde evra, a samo u poslednjih sedam godina stvorili smo dodatnih 20 milijardi „, kaže on?

Gligorov: To je opet propaganda. Treba praviti razliku između nominalnog i realnog rasta. Ako ne uzmete u obzir da je 2014. kurs bio drukčiji nego danas i ako zanemarite inflaciju, onda to izgleda kako Vučić kaže. Ali kad gledate realne stope rasta, period od 2014. do 2022. je veoma neimpresivan. A što se tiče poređenja sa prethodnim periodima, BDP je 2014. bio tako mali zato što je privreda 1990-ih godina temeljno razorena. Tako da bi gospodi Vučiću i Dačiću bilo bolje da o tome ne pričaju.

Lakićević: Upozorio bih da se tih 33 milijarde društvenog proizvoda odnosi samo na jednu godinu – 2014, a ne na sve ono što je stvoreno pre dolaska naprednjaka na vlast. Uostalom, Vučić ne navodi ni tačan podatak. Bruto društveni proizvod 2014. bio je 35.5, a ne 33 milijarde. To se može videti na sajtu Ministarstva finansija. Inače, Srbija je u prvih sedam, osam godina posle 2000. ostvarila vrlo visok rast, on je bi oko šest procenata što nikad kasnije nije uspela da ostvari.

Karabeg: Vučić je pred rusku invazije na Ukrajinu izjavio da Srbija pregovara sa 92 investitora o investicijama većim od sedam milijardi evra koje bi donele 35.000 novih radnih mesta. Da li će ukrajinska kriza pokvariti te planove?

Gligorov: Značajnih negativnih efekata će sigurno biti svuda, pa tako i u Srbiji. Mi zasad ne možemo da znamo koliki će oni biti jer je ova kriza na samom početku i dugo će da traje. Ako se rat oduži, sankcije će biti sve veće, a i poremećaji u privredi Evrope. Onda je teško videti da će biti nekog povoljnog kretanja u Srbiji.

Lakićević: Teško je davati bilo kakve prognoze, mada mislim da ta Vučićeva priča o silnim investicijama nije bila tačna, a sad je sigurno da se ti planovi, ili bolje rečeno propagandne poruke, neće ostvariti. Usput, kad govori o investicijama, Vučić često misli i na kredite. Pa onda kao investicije računa i kredite koji Srbija uzima od Kine za razne infrastrukturne projekte.

Karabeg: Kako će se na privredu Srbije odraziti to što njena vlast, za razliku od svih zemalja EU i ZB, nije uvela sankcije Rusiji?

Lakićević: Privreda Srbije ipak će pretrpeti štetu bez obzira što nije uvela sankcije. Možda će ona u prvom trenutku biti manja nego kod drugih, ali kidaju se poslovne veze, prekidaju se linije snabdevanja. Ranije je izvoz iz Srbije za Rusiju išao preko Ukrajine. Sad to više neće biti moguće. Kolika će biti šteta zavisiće od toga koliko će trajati rat, da li će se sankcije pooštravati i da li će se uvoditi i onim zemljama koje su prijateljske prema Rusiji kako bi bile sprečene da iskoriste sankcije za povećanje trgovine sa Rusijom.

Gligorov: Ako bi Srbija prekršila sankcije, naročito u finansijskoj sferi, onda bi to za nju bilo vrlo rđavo jer se to neće tolerisati. Sankcije se ne mogu narušavati. To ne može čak ni Kina. Svako mora da vodi računa o tome kako će funkcionisati finansijski sistem pod sankcijama. Kad je reč o izvozu na rusko tržište, to će biti otežano pre svega zbog problema sa plaćanjem jer SWIFT sistem neće funkcionisati. Tako da odbijanje Srbije da uvede sankcije ne znači mnogo. To odgovara i Srbiji i Rusiji jer ima propagandni efekat, ali sve te sankcije će negativno delovati na srpsku privredu. To je prosto tako, tu nema mnogo osnova za nagađanja i spekulacije.

Karabeg: Da li je ukrajinska kriza stavila tačku na priču o Srbiji kao ekonomskom tigru?

Lakićević: Od početka je to bila samo priča. Ukrajinska kriza će sigurno doneti ekonomske probleme i otežano poslovanje i privređivanje. Negativno će uticati na privredu Srbije tako da će san o Srbiji kao ekonomskom tigru ostati samo san, ako je ikada to i bio.

Gligorov: Ukrajinska kriza nije stavila tačku na tu priču. To uvek možete da pričate, ali činjenice su vrlo rđave za srpsku privredu već 30 godina. Sadašnja kriza će biti vrlo komplikovana. Rat će potrajati, a političko rešenje, biće prilično restriktivno za poslovanje i za sve što je vezano za privredu. Tako da je vrlo teško govoriti o tome da će jedna u suštini zaostala privreda, kao što je srpska, moći da nešto postigne u novim okolnostima koje nastaju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.