Isplata za Rafale u januaru povećala deficit budžeta za četiri puta

Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, za ova tri meseca, deficit je došao do 112,9 milijardi dinara. Međutim, u prvom kvartalu prošle godine, deficit je iznosio oko 28,6 milijardi dinara.

Kako je Danas već pisao, ukupan deficit prošle godine iznosio je 252,8 milijardi dinara, što znači da bismo iznos prošlogodišnjeg deficita sustigli već u julu, ako bi se nastavilo ovim tempom.

Mnogo je stvari koje utiču na rashode budžeta – od kapitalnih rashoda, subvencija, plaćanja kamata i slično, a u prilog nam ne ide ni kriza izazvana ratom u Iranu, jer država gubi deo prihoda zbog smanjenih akciza na gorivo.

Ukoliko se pogleda struktura deficita u ova tri meseca, vidimo da su kapitalni rashodi samo u januaru dostigli oko 72,6 milijardi dinara, što je izuzetno visok nivo za početak godine.

To, uglavnom, znači intenzivno finansiranje infrastrukturnih projekata poput puteva, železnica i EXPO-a, što država poslednjih godina gura kao prioritet. Međutim, čini se da to u januaru nije bio slučaj.

Podsetimo, prema pisanju Radara, Srbija je francuskoj kompaniji Daso za 12 borbenih aviona Rafal pred kraj 2025. iskeširala 204,6 miliona evra, ali je do kraja januara morala da plati još 480 miliona, odnosno preko 56,2 milijarde dinara.

Ako to uzmemo u obzir, čini se da je ovaj deficit u prvom kvartalu značajno poguran isplatom za Rafale, iako u biltenu nije decidno navedena struktura kapitalnih rashoda.

U njemu se vidi i da je industrijska proizvodnja u januaru pala za 9,1 odsto međugodišnje, a uvoz za 15,4 odsto, što direktno utiče na prihode države. Dakle, deficit je značajno skočio, pre svega, zato što su rashodi, a naročito kapitalni, rasli mnogo brže od prihoda u sezonski slabom januaru.

Pored toga, ono što dodatno zabrinjava jeste jučerašnja izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je izneo cifru koju će Srbija još potencijalno morati da potroši u cilju odbrane od krize.

Kako je rekao, zajednička procena sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) pokazala je da ako posledice rata u Iranu i Ukrajini potraju još godinu i po dana, Srbija će morati da potroši još između 1,5 i dve milijarde evra.

Podsetio je i da je Srbija već potrošila više od 100 miliona, te da ove cene goriva „držimo na silu“.

Međutim, Vučić je tokom razgovora za TV Informer, istakao i da je Srbija niskozadužena zemlja.

„Veću zaduženost od nas imaju i Slovenija i Hrvatska i Nemačka. Samo tri ili četiri zemlje Evropske unije imaju istu ili za nijansu nižu zaduženost od Srbije. Bolji smo sada i od Češke i od Litvanije koje su nas prešle. Mi smo izrazito niskozadužena zemlja“, naglasio je.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Danas potvrđuje da je glavni razlog tako visokog deficita to što je u ovom periodu dospela isplata jedne rate za Rafale.

„Ako to isključimo, deficit je i dalje veći nego u prethodnoj godini, ali razlika nije toliko velika“, navodi on.

Kako dodaje, to ukazuje da će deficit ove godine biti nešto veći, posebno kada se uzme u obzir i da su akcize na naftne derivate smanjene, što prema njegovim tvrdnjama, ima efekat oko pet milijardi mesečno.

„Ranije su te rate za Rafale dospevale u drugim mesecima. Zbog toga ovo za sada nije kritično, iako će deficit biti veći nego u prethodnim godinama. I to je svakako očekivano zbog celokupne situacije u svetu, deficit će biti veći i u drugim zemljama“, kaže Arsić.

On pojašnjava da su za viši deficit krivci sporiji rast privredne aktivnosti, ali i povećani rashodi, s druge strane.

Kada je reč o 1,5, do dve milijarde evra troška za državu ako se kriza nastavi, Arsić kaže da ne zna na šta je konkretno predsednik mislio.

„Kriza će svakako nepovoljno uticati na privredu Srbije. Uvozimo gorivo skuplje nego ranije, jer istu količinu plaćamo znatno više, a istovremeno imamo manje prihode od trgovine. To negativno utiče i na troškove poslovanja privrede, jer i privreda kupuje energente po nešto višim cenama i zato nam privredna aktivnost usporava, ali i zemljama koje su nam najvažniji parteri“, ukazuje.

Ako kriza potraje, kako upozorava, onda će se to u većoj meri preliti na opšti nivo cena, odnosno na inflaciju i delovaće snažnije na stagnaciju privredne aktivnosti.

„U tom slučaju će efekti biti vrlo negativni. Kriza na Bliskom istoku je dovela do visokog rasta cena i nafte i gasa i to se preliva na sve druge proizvode, pri čemu je to prelivanje veće što kriza duže traje. Mi to možemo da premostimo određenim merama, kao što je smanjivanje akciza i korišćenje sredstava iz robnih rezervi, ali i to je pri kraju. Kad se to iscrpi, onda će cene energenata da rastu još više, a to će uticati na rast inflacije, rast troškova poslovanja, kao i na rast spoljnotrgovinskog deficita, jer uvozimo naftu i gas“, objašnjava on.

Kada je reč o zaduženosti Srbije, Arsić naglašava da osim iznosa javnog duga u odnosu na BDP, treba gledati i iznos kamata koje plaćamo po osnovu javnog duga.

„Mi se zadužujemo skuplje nego većina drugih zemalja u Evropi, zato su naši troškovi kamata veći nego u drugim zemljama. Nas taj dug više opterećuje nego neke druge zemlje“, ukazuje naš sagovornik.

Tu pozicija Srbije nije rizična, ali nije ni sjajna kako se predstavlja, dodaje.

„Ne treba porediti samo to koliko iznosi dug, nego i koliko iznose troškovi servisiranja kamata. Mi se zadužujemo po duplo većim kamatnim stopama nego zemlje Zapadne i Severne Evrope“, napominje Arsić.

Dug će, kako navodi, rasti i u ovoj i u narednoj godini.

„Deficit će biti veći nego što je planirano, pa će i zaduživanje biti veće od planiranog. Kako bude rastao dug, tako će rasti i kamate. Iz godine u godinu, to je trajan rashod koga mi ne možemo da se oslobodimo brzo. Možemo da ga smanjimo samo ako smanjimo dugove. Zato nije relevantno poređenje sa Nemačkom, koja se zadužuje po znatno nižim kamatnim stopama“, poručuje Arsić.

Kako pojašnjava, dok god imamo fiskalni deficit, dugovi rastu.

„Prošle godine smo značajan deo deficita finansirali trošenjem rezervi koje su nastale ranijim zaduživanjem. Ali tih rezervi nema ove godine, tako da ćemo morati da se zadužujemo onoliko koliki je deficit“, zaključuje Arsić.