Uzimanje privatnih časova toliko je uobičajeno da se s pravom govori o postojanju paralelnog sistema obrazovanja. Ništa neobično, osim što su oglasi za podučavanje preplavljeni ponudama učitelja. „Deci mlađeg školskog uzrasta mogu pomoći u savladavanju teškoća“, „Naučiću vaše dete kako da uči“, „Pomažem deci od prvog do četvrtog razreda u učenju i izradi domaćih zadataka“, samo su neki od oglasa na internetu. I sve to za 500, ali i za 1.200 dinara, koliko u proseku košta dvočas. Maštovitost roditelja doseže čak do toga da se privatni učitelj angažuje polaskom deteta u prvi razred.
Sagovornici Danasa se slažu da je učenicima na početku školovanja potrebna pomoć odraslih, ali da je besmisleno za to plaćati privatne časove.
Učiteljica jedne beogradske škole, koja je zahtevala da joj ne pominjemo ime, kaže da je najviše angažuju dobrostojeći roditelji, koji neretko od nje očekuju da bude i dadilja. U takvim porodicama, kako kaže, imati privatnog profesora od prvog razreda osnovne škole stvar je prestiža.
– To je čisto pomodarstvo i pritom ne mislim samo na uzimanje privatnih časova od prvog do četvrtog razreda, već uopšte u osnovnoj školi. Angažovanje privatnog profesora je opravdano samo ako je dete dugo bilo odsutno iz škole. Danas svi negde jure, nemaju vremena… Plaćamo profesore za sve i svašta i mislimo da smo time završili posao. Bilo bi fenomenalno kada bismo mogli da platimo da neko umesto nas bude roditelj – kaže Zlatko Grušanović, direktor beogradske OŠ „Vuk Karadžić“.
U školama odbacuju tvrdnje roditelja da je današnji program u mlađim razredima teži nego ranije i da su učenici preopterećeni. Grušanović navodi da broj predmeta jeste povećan, jer su ubačeni izborni, ali da ti sadržaji ne iziskuju od đaka neko veliko učenje i ne podstiču ih na „bubanje“. U nižim razredima, kako kaže, atmosfera je više domaćinska i porodična.
– Deca danas uče strane jezike van škole, bave se sportom, idu na silne radionice… To ih više opterećuje nego školski program. Današnja deca su inteligentnija, imaju milion načina da dođu do informacija. Nijedan program nije savršen i neće moći da ispuni očekivanja svih nastavnika i roditelja, ali to nije glavni razlog zašto neka deca postižu slabije rezultate – ukazuje Grušanović.
Učiteljica u OŠ „Josif Pančić“ Spomenka Marković kaže za Danas da nekoj deci kada krenu u prvi razred treba pomoć i nadzor da bi se snašla, da bi razumela šta se od njih traži, šta je dobar domaći zadatak…
– Ukoliko su roditelji takve dece prezauzeti, onda je u redu da se angažuje privatni učitelj, a ne kasnije kada se pojavi problem. Nadzor i kontrola su potrebni, ali ukoliko neko stalno sedi pored deteta, ono će teško da se osamostali. Pojedini roditelji plaćaju privatne časove da osiguraju deci odličan uspeh, čime im šalju poruku da ne moraju da se trude, jer će uvek imati nekoga ko će im pomagati – smatra Markovićeva.
I pored svih slabosti postojećeg školskog programa, činjenice da ga često pišu ljudi koji ne drže nastavu i da su neki zahtevi preveliki za đake, naši sagovornici se slažu da ga deca mogu savladati bez većih teškoća ako redovno dolaze u školu i paze na času. Zlatko Grušanović podseća da svaka škola organizuje dopunsku nastavu i da učenik kome nešto nije jasno treba da pita nastavnika da mu objasni.
– Kakav god da je nastavnik, sigurno neće odbiti dete koje pita i traži objašnjenje. Čini se da danas svi idu linijom manjeg otpora, sve manje veruju našem školstvu, a odgovornost prebacuju na privatne profesore – zaključuje Grušanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
