Raspravu obeležile diskusije o branama na Limu

Prvo je neko od onih koji brinu o sazivanju skupštine zanemario činjenicu da sednicu ne bi trebalo zakazati za 11. jul kada se obeležavala šesnaesta godišnjica nevino stradalih Bošnjaka u Srebrenici zbog čega su odbornici SDA Sandžaka zvanično protestovali kod predsednika SO Jusufa Muškića i tražili promenu termina njenog održavanja. Kritici vlasti i čelnog čoveka u SO zbog nesmotrenog zakazivanja sednice pridružio se i šef odborničke grupe LDP-a Zoran Reljić koji je rekao da je to „dan kada se klanja žrtvama genocida u Srebrenici“. Tu sednicu Muškić je brže-bolje otkazao za dva dana kasnije uz obrazloženje da nema kvoruma i da je u zakazano vreme u skupštinskoj sali bilo svega 11 odbornika.

I u ponovljenom okupljanju odbornika 13. jula vreme do pauze za ručak skupštinska većina pokušavala je da obezbedi kvorum ali bez uspeha. Za to vreme, kada god bi krenulo prebrojavanje prisutnih opozicija je izlazila iz sale i kroz odškrinuta vrata pratila dešavanja i muke vladajuće koaicije da obezbede još samo jednog odbornika iz svojih redova koji bi bio kvorum i dao legitimitet zasedanju. Tek tri minuta pre popodnevne pauze za ručak predsednik SO je mogao da konstatuje da su se stvorili uslovi za početak skupštinskog rada i odmah nakon toga uputio odbornike da se odmore, uz poziv da kroz sat vremena ponovo dođu na nastavak sednice.

– Nakon usvajanja ovog značajnog planskog dokumenta opštine potrebno je implementirati Prostorni plan i direktno ga sprovoditi na osnovu pravila uređenja i izgradnje što je veoma značajno za sve one građane ovde u Prijepolju koji čekaju lokacijske dozvole, rekao je na početku dvočasovne rasprave Ivan Radulović, odgovorni planer Prostornog plana iz kragujevačke Direkcije za urbanizam koja se nekoliko meseci bavila ovom problematikom. On je prijepoljskim zvaničnicima sugerisao i da iznađu način da finansiraju i planove nižeg reda koji će dati konkretna rešenja za neke probleme koje ne može da reši prostorni plan, ukazavši posebno na planove generalne regulacije Prijepolja i Brodareva.

Iako se na izradu Prostornog plana opštine Prijepolje čekalo blizu tri godine, a u skorašnjoj javnoj raspravi govorilo da je reč o jednom od najvažnijih planskih dokumentata koji donosi lokalni parlement, to nije bilo dovoljno da se diskusije odbornika usmere na eventualna poboljšanja predloženih rešenja. Rasprava je otišla u sasvim drugom smeru i fokusirana samo na delu Prostornog plana koji tretira pitanje izgradnje hidrocentrala na Limu. Ni obrazloženja da je po zakonu obaveza da se u planskim i drugim dokumentima nižeg reda implementiraju sadržaji iz akata višeg reda nisu pomogla da se rasprava „prebaci“ i na druga značajna pitanja. Govori, replike i diskusije odbornika uz nezaobilazno obraćanje „kolegama i poštovanim građanima“ jer je sednicu prenosila lokalna televizija Forum, imali su donekle i obeležja predizborne kampanje sa pričom o hidrocentralama koja je u poslednje vreme u Prijepolju u samom vrhu interesovanja javnosi, a posebno nevladinog sektora okupljenog oko Koordinacionog odbora za odbranu i zaštitu Lima.

Pojedini odbornici kao Bahrija Beganović (DPS) inače jedan od začetnika ovdašnjeg privatnog preduzetništva, javno i potpuno nedvosmisleno su se izjasnili za izgradnju brana na Limu.

– Ja sam za svaku izgradnju i svaku investiciju u opštini jer mi nemamo ni industriju ni poljoprivredu i jedino nam prirodni resursi mogu doneti razvoj i nova budžetska sredstva. Zbog toga ne dižite seljačke bune, brane će se sigurno raditi i graditi, obratio se Beganović predstavnicima Koordinacionog odbora za zaštitu Lima koji su kao grupa građana skupštinsku raspravu pratili iz stolica poslednjeg reda sale. – Šta fali Kokinom Brodu što ima jezero? Koliko mi sada imamo prihoda od Lima? Mi u NS smo za to da se brane grade i da se Prijepolje razvija, rekao je obornik Milan Gačević.

Na izričito traženje Veska Zindovića, šefa OG SNS da načelnica Opštinske uprave kaže ko izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju brana, opština ili država, Hanka Hajdarević je rekla da je to u nadležnosti države i da nad takvim aktima za izgradnju velikih hidrocentrala lokalna samouprava nema ovlašćenja. – Međutim, planove detaljne regulacije donosi opština što znači da se tada na neki način može uticati na realizaciju investicija, dodala je Hajdarević.

– Prostornim planom Republike Srbije predviđena je na Limu izgradnja dve velike hidrocentrale. Da bi se pristupilo takvoj gradnji, na nivou države mora se uraditi poseban plan za posebne namene, zbog čega smatram da će se oko toga moći otvoriti rasprava i da ćemo imati mogućnosti da još pričamo u vezi ovog pitanja, istakao je Dragoljub Zindović, predsednik opštine na sednici SO Prijepolje.

Poseban plan za brane

Vlada Srbije je nedavno donela odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene hidroelektrana Brodarevo 1 i 2 na reci Lim. Područje Prostornog plana obuhvata deo administrativnog područja opština Prijepolje i Sjenica, i to na teritoriji opštine Prijepolje katasterske opštine Bare, Brodarevo, Gostun, Gračanica, Grobnice, Divci, Donji Stranjani, Zavinograđe, Zastup, Kruševo, Milakovići, Miljevići, Potkrš,a na teritoriji opštine Sjenica Zahumsko i Krajinovice.

Nosilac izrade Prostornog plana je Republička agencija za prostorno planiranje, a rok za izradu Prostornog plana je šest meseci. Sredstva za izradu Prostornog plana obezbediće beogradaska kompanija REV d.o.o zainteresovana za izgradnju hidrocentrala na Limu.