Foto: youtube prinscreenDečak je grlio tatu i plakao. Prethodno je ljubopitljivcima objasnio da je to zato što mu je „tata pao“. I to mu je, kaže, bilo „najstrašnije“. Ali, sada je već sve u redu, zagrljaj je rešio problem.
Dečakov otac, rendžer Aleksandar Miljković, pao je nešto ranije sa mosta u Sićevu, koji je “spašavao”, zajedno sa kolegom, Milanom Mihajlovićem, takođe pripadnikom Udruženja rendžera- čuvara zaštićenih područja i dobara Via militaris. Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode i Grad Niš nisu ni pokušali da zaštite taj most, uprkos višemesečnim molbama meštana.
Još 12. januara ove godine, kako kažu žitelji- u vreme velike vode, za most se zakačila i u njegovu metalnu konstrukciju bukvalno uplela velika i teška topola. Stara, kažu oni, više od 50 godina, dugačka 20 metara, sa prečnikom od pola metra. Donela ju je narasla Nišava, posle dugih kiša, a ona je, tako velika i teška, nakon više meseci, počela da krivi most. Videlo se to i golim okom. Bilo je tako sve do prošle sedmice.
Aleksandar i Milan, opremljeni samo kacigama, manjom motornom testerom i konopcem, deo su ekipe rendžera koja se odazvala pozivima “lokalaca” da spasu sićevački most. On im je, objašnjavaju, strateški važan jer ne povezuje samo Sićevo sa vikend naseljem Kusača, već vodi i do hidroelektrane “Sićevo” i manastira Presvete Bogorodice. Preko njega deca iz Sićeva idu u školu. Most se koristi i kao alternativni pravac za odlazak do Niša, kada je na glavnom putu udes ili kakva druga nezgoda.
– Ne, nemam ni ogrebotinu- kaže Aleksandar, po okončanju “operacije” u kojoj je, između ostalog, pao u Nišavu zajedno sa deblom topole koje je uspeo da iseče i držeći u rukama upaljenu testeru. Bio je vezan, objašnjava. A i građevinac je, stalno šeta po skelama, dodaje. Testera kojom su sekli veliko drvo bila je mala za takav poduhvat, ali kolega i on nisu hteli da gube vreme i idu po veću.
Uostalom, ovakve i slične akcije nisu im prvina. U poslednje dve godine, koliko postoje, čistili su plaže i druge lokacije, sprečavali bacanje smeća, branili šume od ilegalne seče, imali niz turističkih akcija u Sićevačkoj klisuri, kako bi promovisali njene vrednosti i značaj. Služenje narodu i prirodi, kažu, ponekad podrazumeva i ovakve akrobacije.
Prošle godine, tokom vanredne situacije uvedene zbog epidemije kovida 19, njihovi volonteri raznosili su namirnice i lekove meštanima teže dostupnih sela u Sićevačkoj klisuri. Nosili su im i besplatno povrće koje je doniralo gazdinstvo Tanić iz Niške Banje. Neophodne namirnice i stvari odneli su i sestrinstvima dva manastira.
– Znamo da su rendžeri još uvek “teška priča” za Srbiju, koja im preče probleme, ali jedan od naših glavnih ciljeva je formiranje rendžerske službe na nacionalnom nivou. Ideja je da mi, rendžeri iz prirodnih parkova Tara, Uvac i Sićevačka klisura, najpre napravimo zajedničko udruženje, a onda predložimo Republici formiranje rendžerske službe. Možda bi nešto od toga već i uradili da nas epidemija korone nije usporila- kaže Dušan Smiljanić iz udruženja rendžera Via militaris Sićevo.
Smiljanić dodaje da je nešto izvesniji i bliži plan održavanja Rendžer festa u Sićevačkoj klisuri, već 1. avgusta. Pozvali su, naravno, i kolege iz prirodnih rezervata Tara i Uvac. Biće to prilika da se domaćoj javnosti skrene pažnja na značaj Sićevačke klisure, ali i samih rendžera. Hteli su to da urade još prošle godine, ali ih je epidemija sprečila. Računaju da se to sada neće desiti, nije ni ta korona večita.
Udruženje rendžera Via militaris je, inače, osnovano u aprilu 2019, sa sedištem u Sićevu. Sebi je dalo u zadatak da “promoviše, razvija i unapređuje struku čuvara prirode i njihovu ulogu u očuvanju zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji”. Jedan od ciljeva je i “povezivanje sa sličnim udruženjima u zemlji i inostranstvu”, kao i “uključivanje u rad Međunarodne rendžerske federacije”.
Via militaris
Via militaris, kako se naziva sićevačko rendžersko udruženje, je rimski vojni put koji je od Singidunuma (današnjeg Beograda), dolinom reke Morave, a preko Naissa (Niša) i Serdicae (Sofije) vodio ka Maloj Aziji. Sagrađen je 33. godine Nove ere, bio je širok devet koraka, odnosno šest metara, i popločan velikim pločama ili posut peskom. Usput su bile stanice za promenu konja i prenoćišta, raspoređena na po jedan dan hoda.
Bojanine vode
– Uskoro idemo u Čikago, pa u Kolorado, da vidimo da li je naša dijaspora zainteresovana za pravljenje skijališta na Bojaninim vodama, koje bi imalo bar jedan ozbiljan hotel, ziplajn i druge sadržaje. Ideja o ovom skijalištu stara je 25 godina, ali još uvek nije realizovana. Imamo planove, a imamo i kadar- svi smo mi deca ski kluba i prvenstveno skijaši. Nedostaje “samo” novac, koji do sada Grad nije opredelio za ovu namenu- kaže Dušan Smiljanić.
Sićevačka klisura
Sićevačka klisura, koja se nalazi na 14 kilometara od Niša, između Suve planine i Svrljiških planina, na teritoriji Niša i Bele Palanke, proglašena je za Park prirode i zaštićeno područje sa značajnim ekološkim i kulturnim dobrima.
Na njenoj teritoriji nalazi se 68 registrovanih endemskih vrsta biljaka, a tri vrste su isčezle sa drugih lokacija u Srbiji. Ona je i stanište značajnog životinjskog sveta, među kojima i šakala, divljih mačaka, zmija- smuka, poskoka ili šarke, ili oko 100 vrsta ptica. Na području klisure nalazi se dvadesetak crkava i manastira. Tu su i dve hidroelektrane, od kojih je „Sveta Petka“ puštena u rad još 1908. godine, dok je “Sićevo” u funkciji od 1931. godine, a sada je deo Elektroprivrede Srbije.
Uprkos ovakvim potencijalima, turistička ponuda Sićevčke klisure daleko je od bogate. Posetiocima se nudi samo Staza za kajak na brzim vodama kod Ostrovice, Paraglajding staza Sićevo, Likovna kolonija Sićevo, Književna kolonija Sićevo i Dani žalfije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
