Foto: PixabayZbog upada beogradske policije u subotu uveče i racije u romskom naselju u Ulici Vuka Vrčevića na Paliluli, te fizičkog i verbalnog zlostavljanja i vređanja na nacionalnoj osnovi koje su prijavili stanovnici istog, ponovo se postavilo pitanje da li pripadnici romske nacionalne manjine postoje u vidokrugu političkih aktera samo za vreme predizborne kampanje.
I dok je prethodni vikend obeležio upad MUP-a, u okviru izbornih kampanja tokom prethodnih godina zabeleženi su “upadi” političkih aktera u brojna romska naselja, neretko propraćena pompeznim obećanjima.
„Poslaće ti Neđa sutra 2.000 evra“
Najplastičniji primer takve zloupotrebe ovekovečen je u martu 2022, kamerama SićveTV kanala na Jutjubu, a u kom, tada zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji je imao kampanju aktivniju od predsednika Srbije, sa svojom televizijom građanima jednog romskog naselja deli novac.
Na snimku koji se vrteo na društvenim mrežama čuje se kako Vesić obećava 2.000 evra jednoj porodici da bi adaptirali kuću u kojoj žive.
Zamenik gradonačelnika objašnjava da novac za mnoge slučajeve prikupe on i njegovi prijatelji, i da je njegovo pravo, ali kako tvrdi, i obaveza.
“Koliko ti para treba da rešiš ovo”, upitao je Vesić tokom obilaska kuće Skendera Beriše.
Vesiću je pomenuti Beriša odgovorio da je potrebno “oko 150.000” iako nije precizirao čega.
“Poslaće ti Neđa sutra 2.000 evra, naći ćemo nekog da pomogne, naći ću ja nekoga da pomogne”, čuje se na snimku zbog kog su mnogi posumnjali da se radi o gotovo direktnom uticanju na volju građana na tada predstojećim izborima.
Kako je pokušao da objasni, pomenuti Neđa je drug porodice Beriša, koji je sa njima odrastao, ujedno i njegov prijatelj i zato je trebalo po njemu da pošalje novac.
„Novac sam prikupio od mojih prijatelja, svako je dao između 15 i 20 hiljada dinara i ja se tako trudim da pomognem ljudima“, objašnjavao je Vesić.
Bora Stanković propričao mađarski
Izbori u Srbiji održani 21. juna 2020. godine pamtiće se, ako ne po očekivani rezultatima i izbornim krađama, onda po svakako nesvakidašnjem slučaju kada su pripadnici romske nacionalne manjine još jednom zloupotrebljeni.
Vranje je zbog pomenutih izbora mesecima bilo predmet šale, jer je Savez Vojvođanskih Mađara osvojio čak 1.265 glasova u tom gradu.
Kako su tada pisali mediji, za SVM je glasalo čitavo selo Neradovac i deo glasača koji su glasali u OŠ „Dositej Obradović“, mahom romske nacionalnosti.
Objašnjenje za ovakvu apsurdnu situaciju pojavilo se vrlo brzo – organizovana kupovina glasova koja je teško dokaziva.
SVM je, ni kriv ni dužan, dobio ovoliko glasova na parlamentarnim izborima u Vranju, jer su imali isti redni broj na parlamentarnim izborima kao i Srpska desnica, koja je i organizovala glasanje, na lokalnim izborima u Vranju.
Birači su, za svaki slučaj, pored četvorke na lokalnim izborima, zaokružili isti broj i na parlamentarnim izborima. Vranje je tako postalo predmet šale na internetu, a Bora Stanković zamalo Mađar.
— Bane Raičević (@baneraicevic) June 26, 2020
U izbornoj kampanji obećanja, nakon izbora druga priča
Iako je možda rano govoriti o prošlonedeljnom postupku MUP-a, budući da je ostalo da nadležni urade svoj posao, ono što je evidentno jeste da mimo izbornih procesa predstavnici vladajuće partije neretko zaborave na manire i lepe reči kada su u pitanju pripadnici romske nacionalne manjine.
Tako je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio u martu 2023. godine da rešenje problema nelegalnih romskih naselja jeste da se Romi integrišu u društvo, navodeći da to nije moguće ukoliko oni sami ne žele.
„To je teško jer oni (Romi) sami to odbijaju i na taj način ugrožavaju i svoj i život svojih komšija i sugrađana. Reč je o velikom broju naselja u kojima se ne poštuju nikakva pravila. Nije lako rešiti ovaj problem, ali to ne znači da treba da odustanemo“, kazao je Šapić u izjavi za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Šapić je najavio da će grad pokušati da popiše Rome, ali da je to problem, jer najveći deo njih nema prebivalište u Beogradu, a žele da budu blizu centra grada jer, kako je rekao, skupljaju sekundarne sirovine, prose pored semafora, kradu i uznemiravaju građane.
„To svi Beograđani znaju i ne možemo da se pravimo da se to ne dešava, jer takva romska naselja i takav njihov način života ne ugrožava samo njih, nego i sve Beograđane“, rekao je Šapić.
Prema njegovim rečima, ranijih godina je „bilo pokušaja“ da se romskim porodicama obezbede stanovi, ali da se oni ne zadržavaju dugo u njima.
„Počupaju stolariju i sanitarije, prodaju sve što može da se proda, prave probleme svojim komšijama i na kraju se ponovo vraćaju u svoja nehigijenska naselja“, tvrdi Šapić.
Očekivano, ovakve tvrdnje izazvale su buru reakcija u javnosti, ali i ništa više od toga.
Pred poslednje izbore obećani struja, voda i gas
Građani koji žive u nelegalnim objektima do 15. oktobra su mogli da se prijave za priključenje na vodu, grejanje i gas.
Ipak, pojedini građani koji su podneli zahtev odbijeni su vrlo brzo, jer u blizini njihovih objekata nije bilo adekvatne infrastrukture.
Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture stiglo je 54.674 prijava za priključenje na komunalnu infrastrukturu nelegalnih objekata.
Od ukupnog broja prijava više od pola je za priključenje nelegalnih objekata u Beogradu, oko 30.000.
O tome šta se desilo nakon podnošenja prijava, javnost nije obaveštena.
Romi jedna od najmarginalizovanijih društvenih grupa u Srbiji
Vlada Srbije donela je u februaru 2022. Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period do 2030. godine.
U njoj se stanovnici neformalnih romskih naselja navode kao „jedna od najugroženijih potkategorija romske populacije“.
U strategiji se kao jedan od ciljeva navodi unapređenje ili popravka objekata u neuslovnim romskim naseljima kako bi zadovoljili osnovne životne standarde, kao i uvođenje komunalne infrastrukture.
Sa druge strane, oko 22, 6 odsto romskih naselja u Srbiji nemaju pristup pijaćoj vodi, a 65 odsto nema pristup kanalizaciji, navodi se u izveštaju iz 2020. koju su izradili UN za ljudska prava, Vlada Srbije i Asocijacija romskih koordinatora.
U izveštaju se navodi i da 160.000 ljudi u Srbiji živi u romskim naseljima bez osnovnih uslova za život – obezbeđene vode za piće, kanalizacije i adekvatnih objekata za stanovanje.
Prilikom izrade izveštaja mapirano je 702 podstandardna romska naselja u Republici Srbiji.
Romi su, prema ovom izveštaju, jedna od najugroženijih i najmarginalizovanijih društvenih grupa u Srbiji.
Prema pojedinim podacima, samo u Beogradu postoji 165 nelegalnih romskih naselja u kojima živi gotovo 30 hiljada ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
