Svaki učenik od petog do osmog razreda osnovne škole koristi mobilni telefon u proseku dva sata i 56 minuta, a 12 odsto i više od četiri sata. Većini đaka mobilni služi za razmenjivanje SMS poruka, za šta dnevno utroše čak dva sata i 23 minuta, pokazuje istraživanje Slobodana Malušića, specijaliste pedagogije i dugogodišnjeg direktora OŠ „Đura Daničić“ iz Beograda, u kome je učestvovalo 1.000 učenika od petog do osmog razreda. To istraživanje je pokazalo da 76 odsto osnovaca voli da priča uživo sa prijateljima, a četvrtina za to radije koristi telefon. Devojčicama mobilni najčešće služi za razgovor i slanje poruka, dok dečaci igraju igrice i „surfuju“ netom.
– Od ukupnog broja ispitanih osnovaca 97,3 odsto ima mobilni telefon. Dva i više mobilnih ima 23 odsto učenika. U školu svaki dan telefon donosi 85 odsto starijih osnovaca, a čak polovina ih upotrebljava na časovima i to više dečaci. Pitanje je zašto, kad je to zabranjeno. Koliko učenici ometaju čas koristeći mobilni telefon, da li i koliko prate nastavu, suvišno je komentarisati – kaže Malušić za Danas.
Svaki deseti anketirani ponekad u školi mobilnim snima nastavnike, drugove ili tuče, a isti broj đaka to čini retko. Mobilni telefon pri ruci stalno ima 61 odsto učenika, a devojčice se teže od njega odvajaju. Učenici bi bez mobilnog telefona mogli da izdrže u proseku 17 dana, a petina tvrdi da bez ove sprave ne može nijedan sat.
– Ta deca su sigurno zavisnici od mobilnog telefona. Četvrtina osnovaca ga drži pored jastuka dok spava, isti broj pored kreveta (više devojčice u oba slučaja), a polovina u sobi. Moglo bi se konstatovati da polovina učenika spava sa svojim mobilnim telefonom i da se od njega ne odvajaju 24 sata. Oko 11 odsto anketiranih bi se radije odrekli najboljeg druga nego mobilnog – navodi Malušić.
On kaže da je pravo vreme za kupovinu telefona 11 ili 12 godina, ali da roditelji to čine i ranije, što je donekle razumljivo, imajući u vidu veću bezbednost mališana i mogućnost češće kontrole. Malušić, međutim, naglašava da treba imati na umu negativne efekte korišćenja mobilnih, od zanemarivanja školskih i drugih obaveza, zdravstvenih problema izazvanih zračenjem, krađe i gubitka telefona, do toga da deca komuniciraju sa nepoznatima. Da ovakva opasnost i te kako postoji, potvrđuje podatak iz istraživanja po kome 30 odsto osnovaca odgovara na pozive i poruke ljudi koje ne poznaje.
Malušić ukazuje na još jednu lošu stranu upotrebe sredstava moderne komunikacije – posedovanje mobilnog je postalo stvar prestiža. Naime, 17 odsto osnovaca je izjavilo da je marka telefona bitna za ulazak u društvo i to više devojčicama nego dečacima.
– Tinejdžeri koji komunikaciju svode samo na SMS poruke i razgovore telefonom su pod rizikom da odrastu u nesigurne, introvertne ličnosti, sa problemima socijalizacije i komunikacije uživo. Ako se uživo ne budemo čuli, videli i razumeli, preti nam dugoročni nesporazum sa drugima i samim sobom. Razgovor licem u lice, jedan na jedan, kao da je prevaziđen i nije popularan. Čak ni poželjan. Ne treba živeti za telefon, već živeti svoj zdrav život, družiti se uživo, baviti sportom, kreativnim radom, istraživati, čitati dobru knjigu… – poručuje Slobodan Malušić.
Rešenje
– Nije rešenje oduzeti deci mobilni telefon, već treba postaviti jasna pravila kada i gde je upotreba mobilnog telefona dozvoljena, kao i precizne kazne za nepoštovanje pravila (ograničenje kredita, posedovanje najjednostavnijeg telefona, smanjenje džeparca). U školama treba pravilnikom regulisati da li i kad mobilni može da se koristi. Prilikom kupovine treba obratiti pažnju na tehničke karakteristike i bezbednost uređaja. Ne treba ispunjavati sve dečije želje i hirove, najnoviji modeli ne moraju da se nađu kod njih čim se pojave na tržištu. Deca mlađa od 12 godina ne bi trebali da poseduju mobilni, sem u krajnjoj nuždi – smatra Slobodan Malušić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
