Sa čime se sve susreću popisivači u Beogradu: Pitali su me iz koje sam stranke, a jedna žena me je isterala sa vrata 1Ilustracija: Shutterstock / BearFotos

Popisivačica iz Beograda, koja nije želela da priča pod imenom i prezimenom, radi jedan blok zgrada u svom naselju, a za prvih 13 dana popisala je oko 500 osoba.

Radi dvokratno svakog dana po devet sati, a u proseku dnevno završi oko 18 stanova. Zarada joj je 82 dinara po listiću, odnosno po osobi plus ima i po jedan listić o domaćinstvu.

„Pridržavamo se kućnog reda, te je poželjno da se ljudi obilaze u periodima između 8 i 15 časova i od 17 do 20 sati. Vikendom ne bi trebalo da se obilaze domovi između 12 i 17h, ali se toga retko ko pridržava. Olakšavajuća je okolnost što mnogi pristaju i dogovorimo se da popis odradimo telefonom u vreme koje im odgovara“, objašnjava za Danas naša sagovornica.

Za jedno višečlano domaćinstvo kaže da je potrebno oko pola sata da se završi sa svim pitanjima.

„Ljudi su uglavnom iznenađeni kako nema mnogo pitanja i sve misle da ih nešto nisam pitala. Zanimljivo je da su mnogi primetili, na primer, da nema pitanja o tome da li su prijavljeni na poslu ili rade na crno, što smatraju da bi bilo korisno“, navodi popisivačica.

Ljudi su, kako dodaje, uglavnom nezadovoljni, ne razumeju svrhu i ne veruju u relevantnost popisa, ali ipak pristaju da daju podatke. Ima i onih koji nisu želeli da je puste.

Nekoliko njih ju je pitalo „iz koje je stranke“, odbijajući da poveruju da popisivače nisu angažovale političke partije.

„Jedna gospođa živi sa veoma bolesnim mužem, te je odgovorila da joj ni do čega, kamoli do popisa. Imala sam i slučaj da me jedna žena isterala sa vrata rekavši – ne maltretrijate me, kakav bre popis. Danas sam imala i primer da gospodin nije želeo da učestvuje navevši da ne pripada ovoj planeti“, priča sagovornica Danasa.

Pojedini ne žele da odgovore na sva pitanja, najčešće nisu spremni da daju podatke o kvadraturi stana ili kuće ili gde su zaposleni, dok mladi između 15 i 18 godina većinom ne žele da se izjasne o nacionalnosti tvrdivši da „ne priznaju pojam nacionalnosti“.

„Ima dosta oni koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni. Jedan mi je na pitanje o veroispovesti odgovorio da – ne pripada nijednoj stranci“, navodi popisivačica u jednom delu prestonice, dodajući da je sretala i popisavl dosta Rusa koji su odnedavno u Beogradu.

One koji odbiju da se popišu ili odgovore na sva pitanja mora da prijavi svojoj instruktorki, nadležnoj za taj reon. Nakon toga te građane ponovo zajedno obilaze, a ako ponovo odbiju slučaj se prijavljuje nadležnim službama.

„Poslednjih dana mene, ali i druge moje kolege, sve češće pitaju da kada završimo delove grada koje smo prvobitno dobili da preuzmemo još blokova, jer je dosta popisivača odustalo i postoji manjak ljudi. Postoji strah da neće uspeti sve da se završi do kraja oktobra“.

Problem je i što, prema njenim rečima, pojedine je teško naći i popisati.

„Ima ljudi koji sa posla dolaze tek posle 22 časa, kada nije pristojno da se obilaze, ili nisu kod kuće ceo vikend. Mnogi od njih žive i kao podstanari pa ni komšije nemaju podatke o njima i teško mogu da se pronađu“, ocenjuje naša sagovornica.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.