Sajber 11. septembar?

Ova sabotaža, ocenili su pojedini analitičari, preteča je novog oblika ratovanja, a ministar odbrane Sjedinjenih Država Leon Paneta upozorio je Amerikance na opasnost od „sajber Perl Harbura“. Ali šta mi stvarno znamo o sajber sukobima?

Sajber dimenzija računara i s njom povezane elektronskih aktivnosti su kompleksna tvorevina, a takmaci, ljudi koji stoje iza nje su odlučni i inteligentni. Planine i okeane je teško pomeriti, ali delovi sajber prostora mogu da se uključuju i isključuju pritiskom na dugme. Mnogo je jeftinije i brže pomerati elektrone širom planete nego ogromne brodove na velikim daljinama.

Troškovi usavršavanja ovih plovila – nosača i podmornica – stvaraju ogromne prepreke za ulazak u trku u ovom domenu, što omogućava dominaciju Sjedinjenih Država. Međutim, prepreke za ulazak u sajber svet toliko su male da nedržavni subjekti i male države mogu da odigraju značajnu ulogu za male pare.

U knjizi Budućnost moći tvrdim da je sprovođenje vlasti nezavisno od vlade jedna od najvećih političkih promena ovog veka. Sajber prostor je savršen primer. Velike zemlje poput SAD, Rusije, Britanije, Francuske i Kine imaju veće kapacitete od drugih zemalja i nedržavnih aktera za kontrolu mora, vazduha i kopna, ali teško je govoriti o njihovoj sajber dominaciji.

Američko ministarstvo odbrane je pre četiri decenije stvorilo internet; po svemu sudeći SAD su i dalje vodeća zemlja kada je reč o upotrebi interneta u vojne i socijalne svrhe. Međutim, zbog veće zavisnosti od umreženih kompjutera i internet komunikacije, SAD su lakša meta za napad nego mnoge druge zemlje, a sajber prostor je postao glavni izvor nesigurnosti, jer u ovoj fazi tehnološkog razvoja, tamo nad odbranom preovladava ofanziva.

Izraz „sajber napad“ pokriva široki dijapazon akcija, od jednostavnih upada do obaranja sajtova, otkazivanja usluga, špijunaže i destrukcije. Slično, izraz „sajber rat“ se koristi za pokrivanje širokog spektra ponašanja, odražavajući definicije rata iz rečnika koje se kreću između oružanih sukoba i bilo kog vida neprijateljskog konteksta (na primer „rat između polova“ ili „rat protiv droga“).

Drugi ekstrem je što stručnjaci koriste usku definiciju sajber rata – „rat bez prolivanja krvi“ između država koji se sastoji samo od elektronskog konflikta u sajber prostoru. Kako je pokazao virus Staksnet koji je zarazio iranski nuklearni program, softverski napadi mogu da imaju realne fizičke posledice.

Korisnija definicija sajber rata jeste neprijateljska akcija u sajber prostoru čiji efekat prevazilazi veliko fizičko nasilje ili mu je ekvivalentan. U fizičkom svetu vlade gotovo da imaju monopol na upotrebu sile ogromnih razmera, oni koji se brane suštinski poznaju teren, a napadi prestaju zbog gubitka snage i iscrpljenosti. I resursi i pokretljivost su skupi.

Nasuprot tome, u sajber svetu akteri su raznovrsni (a ponekad i anonimni), fizička razdaljina je nematerijalna, a pojedini oblici ofanzive su jeftini. Pošto je internet nastao zarad lakše upotrebe, a ne bezbednosti, napadači trenutno imaju prednost u odnosu na napadnute. Tehnološkom evolucijom, uključujući napore za „reinženjering“ nekih sistema zarad veće bezbednosti, to možda može na kraju da se promeni, ali za sada ne.

Iako je tek u početnoj fazi, sajber rat je najdramatičniji od svih potencijalnih pretnji. Velike države s razrađenim tehničkim i ljudskim resursima mogle bi u principu da sajber napadima na vojne i civilne mete izazovu veliku pometnju i fizičko uništenje. Reakcije na sajber rat podrazumevaju jedan vid međudržavnog odvraćanja odbijanjem, ofanzivama i planovima za brzi oporavak mreža i infrastruktura u slučaju da odvraćanje ne uspe.

Ukoliko neko tretira takozvani „haktivizam“ ideoloških grupa kao najveću nevolju u ovoj fazi, preostaju još četiri velike kategorije sajber pretnji po nacionalnu bezbednost, a svaka od njih ima drugačiji vremenski okvir – sajber rat i ekonomska špijunaža uglavnom se dovode u vezu s državama, a sajber kriminal i sajber terorizam se u većini slučajeva dovode u vezu s nedržavnim akterima. SAD sada najviše ulažu u odbranu od špijunaže i kriminala, ali tokom sledećih otprilike deset godina, rat i terorizam bi mogli da postanu veće pretnje.

Kako bi rekao admiral Majk Mekkonel, bivši direktor američke nacionalne obaveštajne službe, „terorističke grupe će pre ili kasnije postati sajber sofisticirane. To je poput širenja nuklearnog oružja, samo mnogo lakše“.

Države imaju najveće kapacitete, ali je veća verovatnoća da nedržavni akteri iniciraju katastrofalni napad. „Sajber 11. septembar“ verovatniji je od često spominjanog „sajber Perl Harbura“. Vreme je da države sednu za sto i razmotre kako da tu pretnju ograniče zarad mira u svetu.

Autor je bivši pomoćnik ministra odbrane SAD i profesor na Harvardu

Copyright: Project Syndicate, 2012. www.project-syndicate.org

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji