Ko je Sanja Fric, čije je gostovanje u „Utisku nedelje“, pokrenulo horski napad tabloida?

„Blokaderka priznaje da nije korupcija srušila nadstrešnicu“, „Dala potpis za puštanje u rad stanice u Novom Sadu, a sad se pere“, „Ti bi gospođo trebalo da budeš optužena, „Mogla je da zaustavi projekat u Državnoj revizionoj komisiji“, samo su neki od naslova tekstova u tabloidima kojima je vlast pokušala da diskredituje Sanju Fric.

Kao glavni „argument“ koristi se podatak da je Fric bila članica Republičke revizione komisije, koja je davala mišljenje o studiji opravdanosti i idejnom projektu rekonstrukcije i izgradnje brze pruge Beograd – Subotica, ali se prećutkuje činjenica da Sanja Fric nije vršila stručnu kontrolu projekta rekonstrukcije novosadske Železničke stanice.

„Po zakonima Republike Srbije, ta stanica nije smela da bude puštena u rad. Priče da je postojala dozvola za probni rad iz aprila 2024. nije utemeljena jer objektima kakva je stanica, ne može da se izdaje takva dozvola“, rekla je, između ostalog, Sanja Fric u Utisku nedelje.

Ukazala je da se iz objavljene dokumentacije o rekonstrukciji novosadske Železničke stanice može videti da je kineski izvođač naplaćivao dva puta iste radove, da je zadržavao procenat od novca koji je prosleđivao podizvođačima koje je birala ova država, bez ikakvih javnih nabavki.

„Radovi su 500 odsto više naplaćeni. Za stanicu u Novom Sadu procenjena vrednost radova na osnovu projektne dokumentacije bila oko 4,7 milona evra. Kineski konzorcijum je fakturisao državi sve ukupno 18,7 miliona evra“, otkrila je Fric.

Nije štedela ni „čedo“ Aleksandra Vučića – Beograd na vodi.

„Paradoks svega je to da otvorite vidikovac na vrhu kule koja nema upotrebnu dozvolu, a u kojoj se nalazi hotel koji takođe radi. To je protivzakonito. Drugi paradoks je izgradnja pijace i kulturnog centra na istoj lokaciji koja nema ni građevinsku dozvolu, a koja je zatražena tek pošto su novinari BIRN-a to otkrili, a objekat iznikao iznad zemlje. Gradnja bez građevinske dozvole je krivično delo, kazala je Fric.

Pomenute zaključke nije iznela paušalno, već nakon što je „pročešljala“ brdo dokumentacije, između ostalog i kao članica stručne komisije koju je svojevremeno formirao Univerzitet u Beogradu, sa zadatkom da utvrdi da li je vlast ispunila neke od zahteva studenata u blokadi, između ostalog i onaj koji se tiče objavljivanja kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice.

„Nakon pregleda preko 20.000 dokumenata i 600.000 strana, mogu vam reći da nadstrešnica nije pala kao posledica terorizma ili sabotaže. Ako pričamo o građevinskom aspektu, nadstrešnica je pala zbog gubitka svoje nosivosti. Do gubitka njene nosivosti, došlo je primarno, ali ne i jedino, zbog korozije u čeličnim žicama koje su se nalazile u zategama kojima je ta nadstrešnica bila okačena o krovnu konstrukciju. Ali to bila samo kap koja je prelila čašu, koja se punila godinama korupcijom i javašlukom u građevinarstvu, nepoštovanjem i izbegavanjem zakonom definisanih procedura, konstantim izmenama zakona i pravilnika bez uvažavanja mišljenja struke i leks specijalisima koji su doneti za sve projekte od značaja za Srbiju kojima se degradiraju procedure i ubrzavaju“, rekla je Fric na komemorativnom skupu u Novom Sadu povodom godišnjice tragedije.

U svom upečatljivom govoru kazala je da se „čaša punila mešanjem pojedinaca u realizaciju projekata, iako nikakve formalne nadležnosti u njemu nisu imali“.

„Punila se lošim upravljanjem i rukovođenjem projektima, punila se politizacijom Inženjerske komore Srbije i konstantnim pritiscima na inženjersku struku“, rekla je Fric, čiji javni angažman u dobroj meri objašnjava rečenica jednog mudrog čoveka, koga, kako je rekla, često citira: „Moraš biti slobodan da bi bio čovek“.

Sanja Fric je rođena 1983. godine u Mostaru, gde je započela osnovno obrazovanje. U Beogradu je završila osnovnu školu i gimnaziju.

Diplomirala je na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2007. godine na odseku za puteve, železnice i aerodrome.

Za svoj diplomski rad nagrađena je iz fonda Društva za puteve Srbije, Privredne komore Beograda i Instituta za saobraćajnice i geotehniku Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Doktorsku disertaciju iz oblasti projektovanja puteva odbranila je 2014. godine.

Težište njenog naučnoistraživačkog, stručnog i pedagoškog rada je planiranje i projektovanje puteva, aerodroma i gradskih saobraćajnica, kao i oblast provere sigurnosti puta.

U dosadašnjoj karijeri je bila angažovana kao nastavnik i saradnik na svim predmetima iz planiranja i projektovanja puteva, aerodroma i gradskih saobraćajnica.

Kao autorka ili koautor objavila je više od 50 naučnih radova u domaćim i stranim časopisima ili saopštenih na domaćim, odnosno međunarodnim konferencijama.

U svojoj stručnoj karijeri, učestvovala je kao rukovodilac, vršilac tehničke kontrole, odgovorni projektant ili projektant u više od 70 projekata, stručnih mišljenja, studija i tehničkih kontrola.

Na predlog Građevinskog fakulteta, bila je dugogodišnji izvestilac Republičke revizione komisije i njen član od 2017. do 2020. godine. U tom periodu vršila je stručnu kontrolu preko 90 projekata od značaja za Republiku Srbiju.

Mentor je i ispitivač iz oblasti „Putevi“ unutar Komisije za polaganje stručnog ispita, oblast putevi i železnice.

Članica je Inženjerske komore Srbije i član je Upravnog odbora Srpskog društva za puteve „Via – Vita“.

Od 2018. do 2024. bila je upravnica Instituta za saobraćajnice i geotehniku.

Govori i piše engleski i italijanski jezik. Udata je i majka dvoje dece.