Sedam milijardi istina

 B17 iz Srbije olakšava život i drugim Slovencima koji znaju da postoji. Veče rezervisano za košarku. Hoće li ova naša reprezentacija odigrati za Amerikance? Hoće. Aleluja. Još se pitam – kako je moguće pobediti sam sebe sa 11 minuta bez koša. Da li ih je neko omađijao ili je to stvar mentaliteta?

7. septembar // nedelja //

Ručak u Ljubljani. Uz Ljubljanicu. Na Petkovšku. Sa Polonom i Sašom. Sašu znam dve godine. Puno smo pričali o Rusiji. Pre dve godine taj inteligentni Rus, koji je sada otac polu- Slovenke polu-Ruskinje, bio je kritičan prema vlasti u Kremlju. Danas ne može da sakrije razočarenje događajima u Ukrajini. I odnosom pre svega Evropske unije prema Rusiji. Pričamo o svemu. O tome kako nekadašnji prijatelji iz Ukrajine više nisu prijateljski raspoloženi prema svojim drugovima sa druge strane granice. Kako je Putin u suštini bio u pravu kad je razne međunarodne humanitarne i ostale organizacije proglasio špijunskim. Što naravno ne važi samo za Rusiju.

Saša nije optimista. Misli da je saradnja Rusije i Evrope zbog sankcija završena. Pošto je tako rekao ruski predsednik. Ja se još uvek nadam da će Unija jednom imati stvarno zajedničku vanjsku politiku i gledati pre svega svoje, znači naše interese. Teško razumem kako je postupila u Ukrajini. Glupi nisu, pretpostavljam, naivni ne bi trebalo da budu. Jesu li zlonamerni? Saša je ubeđen da je EU američki projekat, da se to sada pokazuje. Misli i da će nas do kraja potopiti države poput Poljske koje više sarađuju sa Amerikancima nego sa Briselom. I to sve zbog mržnje prema Rusima. Polona, dugogodišnja dopisnica iz Moskve, razume šta se događa, pošto joj je dobro poznato i stanje u Ukrajini, i javno se bori za smanjenje antiruske propagande u zapadnim medijima. Ali ovo nije jedini primer gde je novinarstvo palo na najniži nivo. I u vreme proleća u arapskom svetu je bilo tako. „Novinari“ veruju da štite obespravljene. Bez ikakvog predznanja veruju da je taj i taj odjednom počeo da ubija svoje ljude. I demoniziraju ga. I to bez ikakvog potpitanja – ko mi je dao ovu informaciju. Veruju. Saopštavaju na prvu loptu. I – danas? Šta su saopštavali? Ima li to barem malo veze sa istinom? Malo. Vrlo malo.

8. septembar // ponedeljak //

Asad i Amerikanci bombarduju iste ciljeve. Zanimljivo. Novi saveznici. Ko je ranije sprečio američki odnosno saveznički napad na Siriju i Asadov režim? A, da, Rusi. Ko je bio protiv bombardovanja Libije? A, da, Rusi. Šta se sada dešava u Libiji? A, da, opšti haos i ubistva. Ko je podržao Muslimansko bratstvo u Egiptu? A, da, Amerikanci. No, ovde se čovek opet pita – jesu li naivni ili zlonamerni? Antisekularne snage su, naravno, podržali i saveznici koji možda to i nisu. Piše, tu i tamo, da Islamsku državu u Iraku finansira Saudijska Arabija, da šiitska većina ne bi ostala na vlasti. I da je i njima sve na kraju otišlo ispod kontrole. Piše se, uz snimke, da su islamisti ubili dva američka novinara, a postoji i analiza snimka u kojoj se tvrdi da je sve to montaža. Osobno bi mi bilo draže da jeste. Pošto sam apsolutno protiv svakog krvoprolića.

Ništa nije kako izgleda na prvi pogled. Istina je sigurno barem nešto više od sedam milijardi.

9. septembar // utorak //

Amerikanci su nas na svetskom prvenstvu u Španiji pobedili za 43 poena. Uh! Nije mi dobro. Da nas malo branim. Posle prvog poluvremena su vodili samo za sedam. Nije im išlo, nije ni nama. Da je barem nama, razlika bi možda na kraju, kad su se probudili, bila samo 20. Jest što jest. Da Slovenci nisu sami sebe pobedili protiv Litve ranije, danas bi skoro sigurno bili među četiri. Ali probuđeni Amerikanci su stvarno nepobedivi. I tako lepo igraju basket. Čak i odbojku.

10. septembar // sreda //

Kafa sa Biljanom. Pa ručak. Pa čaša crnog vina. Posle dugo vremena. Inače volim pivo. Super kaberne, super razgovor. Barem nama. Kad vidiš da ne možeš da menjaš okolinu, probaš da menjaš sebe. Kažu da se svet menja iznutra. Ako uspeš da se menjaš, ako postaneš bolja osoba, menjaće se i svet oko tebe. Iz najmanje dva razloga – prvo, ti ćeš ga već videti drugačije i bolje ćeš ga razumeti, ma kako lud bio, a drugo, svet će se ugledati na tebe. I tako mic po mic, svi ćemo biti savršeni. I jedno sa Bogom. Mali Bogovi u jednom Bogu.

Svi veliki misleći predstavnici Boga na Zemlji, iako su tvrdili da smo to i mi, imali su jednake poruke. A oprost sebi i drugima je ključna reč. Toga nam fali. Iako posle svih događaja, u našem regionu i šire potrebno je tačno i pre svega to – oprostiti. Imamo šta da praštamo. I ne treba da zaboravimo da Bog, za razliku od raznih crkava, želi da život živimo najbolje što možemo. I da smo u miru sa sobom. Znači srećni.

Autorka je dopisnica RTV Slovenije iz Beograda