Centar Bujanovca Foto: Dušan PešićAlbanci koji žive na jugu podržavaju građanske proteste koji se održavaju širom Srbije. Protesti pokazuju da „društvo nije spremno da ćuti pred nepravdom i nemarom institucija“ i da je ovo „borba za pravnu državu“, kažu sagovornici Danasa, pripadnici albanske zajednice.
Podsetimo, građani i građanke Srbije, predvođeni studentima i studentkinjama, već 10 meseci protestuju zbog tragedije u kojoj je nastradalo šesnaestoro ljudi nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine.
„Nova građanska svest“
Fatljum Kadriu iz Kancelarije za mlade u Bujanovcu kaže za Danas da ove proteste vidi kao „znak nove građanske svesti“.
„Oni pokazuju da društvo nije spremno da ćuti pred nepravdom i nemarom institucija. Studenti su pokazali hrabrost i započeli proces koji je dotakao sve građane. Istorija pokazuje da su najveće promene često pokretali mladi ljudi. Njihova energija i idealizam su pokretač koji inspiriše i starije generacije da izađu i da se priključe“, ističe Kadriu.
Prema njegovim rečima, mladi Albanci u Bujanovcu na proteste gledaju „sa simpatijom i solidarnošću“, jer su problemi koji se ističu na demonstracijama isti oni koji postoje i na jugu Srbije – i među Srbima i među Albancima – „korupcija, nepreuzimanje odgovornosti, nezaposlenost i diskriminacija“.
Studenti i ostali građani koji učestvuju u protestima i blokadama smatraju da je sistemska korupcija dovela do pada nadstrešnice, a sagovornik Danasa iz Kancelarije za mlade naglašava da se, nažalost, korupcija često doživljava kao „pravilo igre“.
„Mladi prepoznaju korupciju kao ozbiljan problem, ali je njihovo angažovanje još uvek ograničeno. Često nema poverenja da nešto može da se promeni. Ipak, postoje male inicijative, neformalne grupe i omladinske organizacije koje pokušavaju da podignu svest u društvu. Nažalost, korupcija se često doživljava kao ‘pravilo igre’, što je veoma opasno“, smatra Kadriu.
Bilo je mladih Albanaca koji su učestvovali na protestima, dodaje sagovornik Danasa iz Kancelarije za mlade u Bujanovcu.
„Njihovo učešće nije bilo veliko, ali je značajno jer pokazuje da solidarnost ne poznaje etničke granice. Razgovarao sam za nekoliko drugova koji su bili na praksi u Beogradu, i neki od njih su učestvovali na protestima“, kaže Fatljum Kadriu.
Na pitanje da li je postojala saradnja između Srba i Albanaca, i želja, posebno mladih ljudi, da zajedno učestvuju na protestima u Bujanovcu – Kadriu odgovara da „do sada nije bilo saradnje“.
„Duboka država“ i „lojalisti“
Šaip Kamberi, jedini narodni poslanik iz Bujanovca i Preševa, kaže da „sa simpatijama“ gleda na ove proteste, jer se „političke stranke Albanaca i njihovi institucionalni predstavnici godinama bore protiv nepravde koju nosi režim Aleksandra Vučića“.
„Ovo što se u Srbiji radi je van svake kontrole, odnosno to se kontroliše od nekih centara moći koji su paradržavni. Nema nikakve dileme da se radi o dubokoj državi u kojoj paravojne, kriminalističke snage imaju mnogo veći uticaj od institucija u društvenom, javnom i političkom životu“, smatra Kamberi.
Moć jedne stranke je veća od moći državnih institucija, dodaje sagovornik Danasa.
„Na protestima imate tzv. ‘lojaliste’, koji bi da brane državu od onoga što bi trebalo da predstavlja budućnost Srbije. A kada vidimo kako je brane – da na sve načine pokušavaju da Srbiju uguraju u građanski rat – onda mora da bude jasno na čijoj ćete strani biti. Kao Albanac moram da kažem da smo oprezni; ne zato što ne podržavamo ovako zdrave antikorupcijske zahteve, već zato što bi režim Aleksandra Vučića jedva čekao da predstavi studente u lošem svetlu, da ih optuži da, eto, sarađuju i sa Kurtijevim saradnicima“, naglašava ovaj narodni poslanik.
Ističe da Albanci moraju biti „oprezni“ u svojim nastupima.
„Da budem iskren, čekamo širu političku platformu studentskog protesta: koji će biti odnos Srbije sa susedima, da li priznaju granice Srbije – jer ova vlast ne priznaje granice Srbije – kakav će biti odnos srpskih vlasti prema Bosni, Crnoj Gori i Kosovu, i koji je stav u odnosu na spoljnu politiku. Da li će Srbija sedeti na tri stolice ili evropske integracije ostaju jedina opcija. Takvoj političkoj platformi ćemo sigurno dati bezuslovnu podršku, jer smo svesni da će ljudska i manjinska prava biti moguće realizovati u demokratskoj Srbiji“, ističe Kamberi.
Kako dodaje, vidi da protesti „uzimaju maha“ po celoj Srbiji.
„Verovatno će i jesen biti ‘vruća’, tako da nije isključeno da i u Bujanovcu, opet, bude protesta – ne samo podrške studentima, već i zbog nezadovoljstva radom lokalne samouprave koje je ogromno. Vidimo i da, na protestima, policija brani Vučićev režim, pa se ljudi plaše da uđu u sukob sa policijom“, pojašnjava Šaip Kamberi.
Kako ističe, „moguće je da ima Albanaca koji podržavaju proteste“.
„Moguće je i da mnogo veći broj građana podržava studente ali, u nekom strahu od SNS-a, ćute. Ne verujem da SNS ima tako širu podršku u Bujanovcu, s obzirom na to da, od kada su na vlasti, za Bujanovac apsolutno ništa nisu učinili. Ne samo za Albance, nego i za Srbe. Svi građani imaju strah od toga šta će se destiti. Ali mislim da ne postoji iskrena podrška njegovom režimu. To je odnos koji je zasnovan na strahu ili interesu, ne na iskrenoj podršci i ideologiji“, objašnjava Kamberi.
„Ne očekuje se od nas da vodimo proteste“
Odbornik Partije za demokratsko delovanje (PDD) u Bujanovcu, Rahim Salihi, kaže da mu je žao povoda i strašne tragedije u Novom Sadu, koja je dovela do „građanskog ujedinjenja“ koje svakodnevno viđamo na ulicama širom Srbije, a da su ovi protesti – „borba za pravnu državu“ i „građanski bunt prema nepravdi koja vlada ovom zemljom već 13 godina“.
„Sada vidimo da se, nakon više od devet meseci protestovanja, Srbija kao zemlja i njen sistem ozbiljno suočava i sa kršenjem ljudskih prava, i sa nedostatkom vladavine prava, i sa ravnopravnošću koja odavno nedostaje u sistemu ove zemlje. I vidimo ponašanje sistema prema svim građanima koji se bune“, kaže Salihi.
Dodaje da je ovo njegovo „političko mišljenje“.
„Kada bih pričao kao Rahim iz Bujanovca, pripadnik albanske nacionalne manjine, onda bih rekao da se, nažalost, Albanci i dalje ne vide kao građani koji bi mogli da doprinesu promenama u Srbiji – i od strane opozicije, i od strane ljudi koji protestuju. Čini mi se da se ljudi koji organizuju proteste, podjednako kao i vlast, na neki način ograđuju od traženja podrške albanske zajednice kako bismo svi doprineli promenama u Srbiji. Smatram da i to, na neki način, može da bude problem u budućnosti“, objašnjava Salihi.
Bujanovac je – prema njegovom mišljenju – deo celokupnog sistema koji, nažalost, ne daje dovoljno svoj doprinos da se bilo šta u Srbiji menja.
„A zašto? Zato što u Bujanovcu niste imali mogućnost da čujete nijednog političkog predstavnika Srba koji podržava studente. Iz prostog razloga: zato što su svi oni odlučili – čak i ako imaju nespojive političke stavove – da zajedno čine vlast u Bujanovcu i svoje lične interese stavili su iznad interesa omladine, studenata i budućnosti zemlje u kojoj planiraju da žive“, kaže Salihi.
Albanci su u dvostruko lošem položaju, objašnjava on.
„Kada bi protest inicirali Albanci, oni bi dobili sasvim drugačiju konotaciju. To bi bio prostor koji bi vlast iskoristila da kaže – ‘Albanci, Priština i Tirana stoje iza studenata’. Sa druge strane, ukoliko se radi o promeni u zemlji u kojoj Albanci čine manje od jedan odsto stanovništva, ne očekuje se od nas da vodimo proteste, od nas se očekuje da podržimo proteste“, stava je Salihi.
Naglašava da je „dosta mladih Albanaca koji su sa strane, koji su pokazivali spremnost i zainteresovanost da se udruže sa studentima“.
„Lično imam zamerke na način na koji su se protesti organizovali u Bujanovcu, sa velikim zastavama na kojima su verska obeležja. Smatram da to nije dobar pristup kako bi se mobilisali ljudi – i Albanci, i Romi, i ostale zajednice koje su drugačijeg porekla ili verskog opredeljenja“, kaže odbornik PDD-a u Bujanovcu.
Dodaje da zna da promene u Srbiji ne mogu da dođu ukoliko proteste podržava „samo jedan sloj društva“.
„Znam da mi ne možemo da se složimo oko svega ni sa ljudima iz opozicije, ni sa studentima, ali ima dosta dodirnih tačaka koje možemo da koristimo. To su: pravna država, ljudska prava i evropske vrednosti. I možemo da radimo na tome da, zajedno, omogućimo bolje sutra za sve građane. Odlična je stvar koja se desila u Novom Pazaru, ali zar je trebalo da se desi tragedija u Novom Sadu, da bi ljudi u Srbiji shvatili koliko su dobri domaćini Pazarci. U pazarskim mantijama je trebalo da nalazimo ukus – ne kad smo bili gladni slobode, nego kad smo bili gladni druženja“, zaključio je Rahim Salihi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
