Prolaz SAD u polufinale u rekordnom „vremenu“ u dosadašnjem delu Svetskog prvenstva pomalo je zabrinuo sve selekcije koje razmišljaju o raspodeli medalja, a najviše reprezentaciju Španije, vodećeg pretendenta na zlato.
Amerikanci su u Barseloni, gradu u kome je prvi „drim-tim“ 1992. osvojio zlatnu olimpijsku medalju, ispratili Sloveniju sa neverovatna 43 poena razlike (119:76), iako su na poluvremenu imali prednost od svega sedam poena (49:42). Njihov večerašnji rival u borbi za finale biće selekcija Litvanije (21.00, RTS), koja je do polufinala stigla nakon trijumfa nad Turskom (73:61).
Nastup protiv Slovenije bio je neuporedivo bolji u odnosu na meč sa Meksikom u osmini finala planetarnog šampionata. Amerikanci su u prvoj četvrtini imali 11, a do kraja poluvremena čak 15 ofanzivnih skokova. Rivalu su ubacili 119 poena oborivši sopstveni kao i rekord šampionata koji su prethodno uspostavili pobedom nad Finskom (114:55) na startu prvenstva.
Javnost u njihovoj zemlji gubila je strpljenje kako je takmičenje odmicalo, čak su pojedini novinari, ugledni komentatori, kritikovali pojedince (čini se opravdano), jer su bili neuobičajeno bledi i neubedljivi. Uprkos tome što su u Španiju doputovali drastično oslabljeni bez vedeta formata jednog Lebrona Džejmsa, Kevina Duranta, Dvajta Hauarda, Karmela Entonija ili Kobija Brajanta, ne bi trebalo ispustiti iz vida da je velika većina onih koji nastupaju na šampionatu zapravo najbolja u klubovima u kojima igraju. Pod posebnim udarom i dalje je Stefon Kari, najbolji košarkaš Golden Stejta, koji je u prethodne dve sezone oduševio gotovo sve ljubitelje NBA lige. Mnogi se u Americi pitaju kako je moguće da jedan izvanredan šuter tako slabo igra na Svetskom prvenstvu. Najveći problem je nemanje konstantnosti, što se odražava i na ostatak ekipe.
Povratak Derika Rouza nakon dva uzastopna kidanja ligamenata kolena veliko je ohrabrenje ne samo za reprezentaciju već i za Čikago Bulse. Njegov trener Tom Tibodo asistent je Majku Križevskom u selekciji SAD na šampionatu i pomno prati svaki njegov potez. Utisak je da se Rouz polako vraća u formu i da dobija na neophodnom samopouzdanju.
Pod udarom kritika su i Džejms Harden, kapiten tima, kao i Klaj Tomson, koji su imali dobre sezone u Hjustonu, odnosno Golden Stejtu. Amerikanci očekuju od Hardena da bude lider tima i da preuzima odgovornost, tačnije da više šutira. Primera radi, „bradonja“ prosečno šutira nešto više od dva puta za tri poena po meču, što je zaista premalo za najboljeg igrača Hjuston Roketsa. U odnosu na Hardena, Tomson je do sada šutnuo 43 trojke od kojih je „realizovao“ 18 pokušaja. Kajri Irving pruža najstandardnije partije u odnosu na kolege iz spoljne linije, ali prema mišljenju američkih novinara, on nema kapacitet i potencijal da povede selekciju do zlata, pogotovo u finalnom duelu sa Špancima, ukoliko do njega bude došlo.
Centarska linija je posebna priča i možda i najranjiviji deo tima, iako na prvi pogled tako ne deluje. Amerikanci su na prvenstvo došli bez klasičnog krilnog centra, koji je i u NBA sve ređa pojava, zato valjda Kevin Garnet i sa 39 godina igra u prvoj petorci Bruklin Netsa. Kada je reč o peticama, Entoni Dejvis, Kenet Farid, Demarkus Kazns, Mejson Plamli i Andre Dramond snagu crpe u odličnoj fizičkoj pripremljenosti, igri na otvorenom terenu, ali su zato znatno manje korisni u pozicionoj igri. Dejvis i Farid predstavljaju udarni tandem. Obojica su odlični skakači. Dejvis ima izuzetan raspon ruku i sa 2,3 „banane“ po meču drugi je bloker na šampionatu. Dominiraju u ofanzivnom skoku, opasni su u tranziciji, međutim obojici nedostaje leđna tehnika, kao i igra licem prema košu. Plamli i Dramond maltene ne ulaze u igru, tako da Križevski rotira pomenutu dvojicu i Kaznsa. Centar Sakramenta je možda i najobučeniji, veoma je snažan, tehnički doteran, ali kao Farid i Dejvis nema šut sa distance, odnosno poludistance.
Amerikanci gotovo da i ne spuštaju loptu pod koš u pozicionoj igri, već poene iz reketa „množe“ nakon ofanzivnih skokova.
Rouz: Pronašao sam sebe
– Napokon sam pronašao sebe. Svima nama bio je potreban jedan meč kao protiv Slovenije da bismo dobili na dodatnom samopouzdanju. Selektor Križevski dao mi je „zeleno svetlo“ rekavši da igram na svoj način i da se ne obazirem previše na to kako će saigrači odreagovati. Pokušavam da igram timski, trener mi veruje, traži od mene da budem agresivniji – naveo je Derik Rouz, koga američka javnost takođe kritikuje zbog toga što ne šutira dovoljno.
Dragić: Domaćin prvi favorit
Goranu Dragiću Svetsko prvenstvo u Španiji neće ostati u lepom sećanju nakon što je Slovenija doživela debakl u meču sa SAD u četvrtfinalu. Uprkos tome, bek Finiksa i dalje smatra da je domaćin turnira prvi favorit za zlato.
– I dalje mislim da će Španija dogurati najdalje na šampionatu – prognozirao je Dragić u jednom dahu, neposredno po završetku četvrtfinalnog meča.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
