Srbija nema volje da se bori protiv korupcije 1

Od 78 aktivnosti koje Akcioni plan (AP) za pregovaračko poglavlje 23 prepoznaje kao okosnicu borbe protiv korupcije, Srbija je u poslednje dve godine uspešno realizovala svega 11 odsto njih, dok se malo manje od polovine vodi kao delimično realizovano, pokazao je Alternativni izveštaj o sprovođenju AP koji je juče predstavila grupa organizacija civilnog društva.

Ovi „alternativni“ rezultati značajno odstupaju od „službenih“ pokazatelja Saveta Vlade Srbije, koji kažu da smo u potpunosti realizovali 24 odsto aktivnosti, a da se istovremeno uspešno realizuje 21 odsto.

– Pokazuje se da ni evropske integracije nisu bile dovoljan zamajac da se pokrene borba protiv korupcije. Ni u jednoj od analiziranih oblasti stanje nije dobro. Međutim, ono što posebno onespokojava je to što ne postoji mehanizam koji bi osigurao da se problemi rešavaju u hodu – naveo je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

Kao najozbiljnije propuste u dosadašnjem radu na sprovođenju mera koji se odnose na borbu protiv korupcije, Nenadić je, između ostalog, prepoznao odsustvo regulative koja bi se pozabavila nezakonitim bogaćenjem i finansiranjem partija, ignorisanje izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije i manjak entuzijazma za depolitizaciju javne uprave.

– Izgovor da je Akcioni plan bio previše ambiciozan naprosto nije tačan. Nije bilo izdvojeno dovoljno ljudi i sredstava za sprovođenje plana, a utisak je da je bilo manjak i volje – kazao je Nenadić uz napomenu da je neophodno uraditi temeljnu reviziju Akcionog plana za poglavlje 23.

Vladimir Erceg, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, govoreći o borbi protiv korupcije unutar policije istakao je da se, prema njihovoj analizi, samo jedna od devet planiranih aktivnosti uspešno sprovodi.

Fokus pažnje bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude na Sektoru unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a i uspostavljanju pretpostavki nezavisnosti ovog tela.

– Podzakonski akti koji uređuju rad SUK-a nažalost još uvek nisu usvojeni, iako je rok za to bio februar 2017. godine. Takođe, u SUK-u bi trebalo da radi jedan odsto svih zaposlenih u MUP-u, što znači da bi unutrašnjom kontrolom trebalo da se bavi oko 400 ljudi. Sistematizacija MUP-a predviđa da u SUK-u radi 120 ljudi, a trenutno je zaposleno 85 osoba – kazao je Erceg.

Govoreći o korupciji u zdravstvu, Hajrija Mujović iz Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo, iznela je podatak da je Srbija po „davanjima ispod ruke“ na evropskom dnu. Ona je ocenila da su primetni određeni napori u borbi protiv korupcije u zdravstvu, ali i naglasila da se uglavnom radi o ad hoc akcijama.

Najveći problem sa korupcijom u prosveti je to što ne postoji konsenzus oko toga šta čini korupciju u ovoj sferi, rekla je Ivana Cenerić iz Centra za obrazovne politike.

 Garancije nezavisnosti tužilaca upitne

Članica Udruženja tužilaca Srbije, Marina Matić Bošković, je kazala da je od 33 koraka koji se bave represijom korupcije, svega jedna trećina realizovana. Ona je pohvalila formiranje posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije pri višim tužilaštvima, ali i iznela rezerve u pogledu garancija nezavisnosti rada zamenika tužioca koji u njima rade. Takođe je kritikovala praksu čestih izmena zakona, pre nego što se sagledaju efekti njihove primene.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.