Foto: Muzej VojvodineU starom Egiptu dvozrna pšenica koristila se kao test za trudnoću koji je zapravo bio prilično tačan, pogotov za ono vreme. Čak u 70 odsto slučajeva ovaj test je dokazivao da li je žena trudna.
Uputstvo praistorijskog testa za utvrđivanje trudnoće, ali i testa za utvrđivanje pola je jednostavan.
Zrna dvozrne pšenice i zrna ječma „plitko“ se poseju u dve različite saksije napunjene peskom. Pesak u saksiji svakog jutra „dobro se navlaži“ urinom moguće buduće majke. Postupak se ponavlja od deset dana do dve nedelje. Ukoliko nikne bilo pšenica ili ječam, žena je trudna. Ako nikne samo dvozrna pšenica, pol deteta će biti ženski, a ako nikne ječam muški.
Kako nam objašnjava Aleksandar Medović, arheobotaničar i viši kustor Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, za ovaj test i o njegovu primenu saznalo se nakon prevoda velikog medicinskog papirusa koji se čuva u Berlinu.
Napisan je oko 1250. godine pre nove ere, za vreme vladavine Ramzesa II. Inače, ovaj vladar je živeo dosta dugo, oko 90 godina, (ljudi su u to vreme prosečno živeli između 30 i 40 godina) i imao je preko stotinu dece!
„Teško da Ramzes II direktno ima veze sa testom, jer je sigurno imao više desetina muške dece koja bi mogla da naslede presto. Utvrđivanje trudnoće, ali i činjenice da žena može obezbediti potomstvo oduvek je igralo važnu, čak i presudnu, ulogu u ljudskoj istoriji. Osim toga je i danas jedno od uobičajenih pitanja: bata ili seka? Ovaj test ide malo dalje od toga da li je žena trudna ili ne, već navodno, pruža i odgovor na pitanje da li će dete biti muškog ili ženskog pola“, kaže Medović.
Ono što je najinteresantnije za ovu priču je kako dodaje, zapravo eksperiment iz šezdesetih godina prošlog veka. Tri naučnika su došla na ideju da provere tačnost ovog drevnog testa.
Oni su eksperimentalno ustanovili da nijedno seme neće proklijati ako se zrna žitarica navlaže urinom muškarca ili žene koja nije u drugom stanju. Test je bio pozitivan za 70 odsto žena, kod kojih je prethodno nedvosmisleno utvrđena trudnoća. Drugim rečima, test je bio netačan u 30 odsto slučajeva.
Kad je u pitanju određivanje pola deteta, naučnici su ustanovili da test nije validan, jer je pokazivao da su šanse za dobijanje muškog odnosno ženskog deteta jednake.
„Danas se za test za trudnoću koristi „haj-tek“, odnosno utvrđuje se postojanje humanog horioni gonadotropina (hCG) u urinu. To je hormon koji u trudnoći produkuje placenta. Toga na kraju bronzanog doba sigurno nije bilo. Naučnici spekulišu da je ovaj drevni test bio poprilično tačan zapravo zbog povišenog nivoa estrogena u urinu žene, koji bi mogao da podstakne rast zrna žitarica“, nastavlja Medović.
Materijalni dokazi, kako ističe, da se ovaj test ranije koristio ne postoje. Doduše, pronalazili su veće količine isklijale dvozrne pšenice i ječma na arheološkim lokalitetatima u našoj zemlji, ali to ima veze sa procesom pravljenja piva i to je neka druga priča.
Ovaj bi test Medović pre svega opisao kao metodu “trial and error”, kao i mnoge druge stvari koji su se odigrale u praistoriji. Možemo da kažemo da je to bapska priča, ali bapska priča koja “pije vodu”. “Ovim ne želim da umanji njihov doprinos naučim dostignućima”, ističe arheobotaničar.
Kroz istoriju semena su se koristila i za razne druge stvari, a ne samo za ishranu, ali kad smo već kod teme trednoće, Medović dodaje da možemo da idemo i korak unapred, odnosno onome što je prethodilo istoj.
“Na Petrovaradiskoj tvrđavi pronašao sam zalihu orašica (rečnikom običnog čoveka – semena) poljskog vrapsemena iz bronzanog doba. Radi se o običnom korovu, ali, barem kada se pita bugarska narodna medicina, sa magičnim dejstvom za muškarce, barem kad je potencija u pitanju. Slogan “mi u Vojvodini možemo dvaput” ipak ima “naučnu” pozadinu. Doduše, od korena ove biljke se dobija i ruž”, kazao je Medović.
Kako piše na stranici Arhebotaničke bašte Muzeja Vojvodine, dvozrna pšenica je bila jedna od glavnih žitarica na Balkanskom poluostrvu u neolitu i potom u bakarnom dobu.
Njeni ostaci su pronađeni na svim arheološkim lokalitetima u Vojvodini. Ugljenisana zrna ove pšenice su pronađena i u arheološkim slojevima na Petrovaradinskoj tvrđavi. Međutim, od početka bronzanog doba (oko 2000. g. p. n. e.) sejana je na sve manjim površinama, tako da je krajem bronzanog doba (oko 950 g. p. n. e.) postala glavna „drugorazredna“ žitarica.
Taj status nije menjala tokom praistorije. Kasnije je, kao i jednozrna pšenica, podlegla pritisku obične, meke pšenice. Ipak, ona se i danas može naći na njivama u nekim brdovitim krajevima Evrope.
Uvreženo je mišljenje da je bolje kuvati zrno ove pšenice nego praviti hleb od njenog brašna. Kuva se kao pirinač i koristi kao dodatak supama. Danas pouzdano znamo da su tokom srednjeg bronzanog doba stanovnici praistorijskog naselja Feudvar kod Mošorina pravili pivo od dvozrne pšenice.
Možda najbolji opis tog piva daje Tomas Man u delu „Josif i njegova braća“:
“Kada je večera bila obavljena, Lavran naloži da se za njega i gosta donese opojno piće. Abdheba dovuče jednu mešinu sa prevrelim pivom od dvozrne pšenice, pa kad su njime bila napunjena dva vrča, iz kojih su virile dve slamke, pošto je gore plivalo puno zrnevlja”, piše Man.
Novosađanske su učestvovale u eksperimentu, ali rezultate nisu saopštile
Pre desetak godina za vreme Noći muzeja, u skolopu akcije Bitka za bebe, rodila se ideja da Muzej Vojvodine promoviše ovaj test za trudnoću. Doduše, kako kaže Medović, u tom nije imao veće količine dvozrne pšenice pa je Novosađankama davao test sa zamenom, u vidu obične meke pšenice.
“Ideja je bila da dobijemo fidbek od posetilaca da li ovaj test radi. Međutim, iako je test otišao kao alva, niko nam se nije javio. Baš zato, imam ideju da poklonim vašim čitateljkama tri slow-testa za trudnoću iz praistorije, sa dvozrnom pšenicom i ječmom, ali pod jednim uslovom – da izdrže do kraja i da nam jave šta se desilo. I još jedna stvar za kraj: ako znate da ste trudni, a ništa nije niklo, nije problem, u sličnom eksperimentu izvedenom pre više od pola veka, praistorijski test za trudnoću je zakazao u 30 odsto slučajeva“, zaključio je Medović.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
