„Stav Univerziteta u Beogradu je da Siniša Mali ne poseduje zvanje doktora nauka“: Postupak preispitivanja doktorata ministra finansija i dalje traje

Proceduralne zavrzlame koje prate ovaj postupak od samog početka vratile su u novembru 2023. predmet pred Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu koji trenutno postupa kao prvostepeni organ, i to prema propisima koji su važili u vreme kada je doktorat Malog osporen.

Kako je Danas pisao, postupak se vodi po Pravilniku o radu Odbora za profesionalnu etiku iz 2007. godine zbog toga što je inicijalni zahtev za preispitivanje navoda o plagijatu Siniše Malog bio podnet 2014, a u postupku koji je poništen presudom Upravnog suda primenjivao se Pravilnik o utvrđivanju neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova donet 2016. godine, što je Ustavni sud protumačio kao neustavno zbog zabrane retroaktivnosti.

Te, 2023. godine, kada je postupak pokrenut, sa Univerziteta u Beogradu rečeno nam je da će odluka Odbora biti doneta „u razumnom roku, uz poštovanje načela propisanih zakonom“.

Na pitanje dokle se stiglo sa procedurom, na Beogradskom univerzitetu za Danas kažu da nema novih informacija u vezi sa samim postupkom, ali da je „jedinstven stav Univerziteta da kandidat Siniša Mali ne poseduje naučno zvanje doktora nauka, te da mu u skladu sa tim diploma doktora nauka nije ni uručena“.

Rešenje Odbora ne mora da bude potvrđeno na Senatu UB, kao što je u dva navrata to bio slučaj, budući da je po pravilniku po kojem se sada postupa Senat drugostepeni organ koji postupa po eventualnoj žalbi na rešenje prvostepenog organa to jest Odbora, ranije su pojasnili sa UB.

Sudovi, podsetimo, nikada nisu ulazili u samu suštinu doktorske disertacije, niti su se bavili njenom sadržinom, pošto u nadležnosti sudske vlasti nije utvrđivanje da li je nešto plagijat ili ne. Prethodne odluke „pale“ su isključivo zbog proceduralnih propusta.

No, bez obzira na odugovlačenje koje je delom posledica propusta u proceduri utvrđenih od strane suda, dva ranija saziva Senata su potvrdila ono što je prethodno utvrdio Odbor za profesionalnu etiku: da doktorska disertacija Siniše Malog nije rezultat samostalnog ili originalnog rada, zbog čega je traženo da se njegova diploma poništi.

Za akademsku zajednicu od ključnog značaja je rešenje Odbora od 28. novembra 2019. u kome je „precizno i nedvosmisleno“ navedeno koje je tekstove drugih autora Mali doslovno preuzeo, bez navođenja njihovih imena i izvora, čime je povredio Kodeks profesionalne etike iz člana 22 koji se odnosi na plagiranje.

„Odbor za profesionalnu etiku UB je prostim poređenjem predmetne doktorske disertacije sa radovima drugih autora (doktorskom disertacijom Stifanosa Hailemariama, branjene na Univerzitetu u Groningenu 2001. i knjigom „Novi modeli privatizacije“, čiji su koautori Boris Begović, Boško Živković i Boško Mijatović) utvrdio koje je tekstove Siniša Mali preuzeo od drugih autora bez navođenja njihovih imena i izvora, kao i bez jasnog obeležavanja preuzetih delova. Činjenice koje je Odbor utvrdio u svom rešenju su evidentne i nesporne“, navodi se, između ostalog u tom dokumentu.

Siniša Mali je 2013. godine je odbranio doktorsku tezu pod nazivom “Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i iskustva Srbije” na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu.

Njegov rad je u julu 2014. godine osporio profesor Raša Karapandža u tekstu objavljenom na sajtu Peščanika, navodeći da je Mali zvanje doktora nauka stekao nezasluženo i da je njegova doktorska teza „jedan je od najgorih plagijata sa kojim je srpska javnost imala prilike da se do sada susretne“.