Posle pet dana protesta Kristina Demeter Filipčev prekinula štrajk glađu: „Ne želim da rizikujem zdravlje svoje dece zbog SNS politike“

Njena odluka predstavlja epilog višednevne borbe koja je počela štrajkom upozorenja, nastavila se štrajkom glađu, protestom podrške građana i radikalizacijom protesta, tokom koje je odlučila da više ne odlazi kući već da 24 časa dnevno boravi ispred zgrade Opštine Bečej, objavio je Webinfo.

Od štrajka upozorenja do štrajka glađu

Kristina Demeter Filipčev, novinarka portala Bečejski mozaik i majka deteta sa invaliditetom, i Iva Hromiš, odbornica u Skupštini opštine Bečej i majka deteta sa smetnjama u razvoju, pokrenule su višemesečnu borbu sa lokalnom samoupravom zbog odbijanja zahteva za retroaktivnu refundaciju troškova prevoza njihove dece od kuće do škole.

Pre stupanja u štrajk glađu organizovale su dvočasovni štrajk upozorenja, nakon kojeg ih je primio zamenik predsednika opštine Dane Mandić. Kako su tada izjavile, rečeno im je da će njihov slučaj biti razmotren i da će se pokušati pronaći rešenje, ali odgovor nije usledio.

Zbog toga su 15. juna započele štrajk glađu ispred zgrade Opštine Bečej, navodeći da su iscrpele sve administrativne mogućnosti i da žele da ukažu na, kako tvrde, nepoštovanje zakonskih prava dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.
Rasprava sa predsednikom opštine i medijska pažnja

Prvog dana štrajka ispred zgrade Opštine boravili su predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić, kao i novinarske ekipe N1, Insajdera, Szabad Magyar Szo, Blokada Info i WEBINFO-a.

Tog dana, predsednik opštine Vuk Radojević izašao je pred dve majke ispred zgrade Opštine u pratnji više medijskih ekipa i pozvao ih da prekinu štrajk glađu, navodeći da želi razgovor. Umesto sastanka iza zatvorenih vrata, usledila je višeminutna rasprava na ulici pred uključenim kamerama.

Kristina Demeter Filipčev i Iva Hromiš nakon toga su izjavile da su tokom dana očekivale razgovor bez prisustva kamera i da smatraju da se o tako osetljivoj temi, koja se tiče prava njihove dece, trebalo razgovarati u kancelariji, a ne na javnom prostoru. Navele su da do suštinskog dijaloga nije došlo, već da je, po njihovom mišljenju, reč bila o javnom obraćanju pred medijima.

Nakon tog događaja usledili su tekstovi i televizijski prilozi na pojedinim medijima van Bečeja u kojima su majke predstavljene kao osobe koje su odbile razgovor i verbalno napale predsednika opštine i novinarske ekipe, uz ocene da je reč o „političkoj zloupotrebi dece“, „političkom teatru“ i „sredstvu ucene“. Kristina Demeter Filipčev i Iva Hromiš odbacile su takve navode, tvrdeći da nisu odbile razgovor, već da nisu želele da o svojim zahtevima razgovaraju pred kamerama i medijskim ekipama koje su se, kako navode, pojavile zajedno sa predsednikom opštine. Kao dokaz svojih tvrdnji objavile su i video-snimak celokupnog događaja na osnovu kojeg, kako su poručile, javnost može sama da proceni šta se ispred zgrade Opštine zaista dogodilo.
Veliki skup podrške i prekid štrajka Ive Hromiš

Drugog dana štrajka održan je skup podrške na kojem se okupio veliki broj građana Bečeja, ali i ljudi iz drugih gradova.

Na skupu su govorili odbornik Milan Bokun, odbornica Pokreta Bravo Marija Srdić, aktivistkinja Dijana Hrka i Kristina Demeter Filipčev.

Tokom emotivnog obraćanja Dijana Hrka kleknula je pred Ivu Hromiš i zamolila je da zbog trudnoće prekine štrajk glađu.

Nakon apela lekara i porodice, Iva Hromiš prekinula je štrajk glađu, a potom i svakodnevni boravak ispred zgrade Opštine zbog zdravstvenog stanja, ali je poručila da ne odustaje od borbe i da će nastaviti pravnim putem.

Radikalizacija protesta

Kristina Demeter Filipčev nastavila je protest sama.

Četvrtog dana saopštila je da radikalizuje štrajk i da više neće odlaziti kući, već će 24 časa dnevno boraviti ispred zgrade Opštine Bečej.

Prvu noć provela je ispred zgrade Opštine, dok je njen suprug ostao kod kuće sa njihovo dvoje dece.

Te večeri, oko 23.30 časova, WEBINFO je zabeležio da su u više kancelarija opštinske zgrade, uključujući i kabinet predsednika opštine, bila upaljena svetla. Redakcija nije imala saznanja ko se u tom trenutku nalazio u zgradi.

Radojević pozvao na prekid štrajka i najavio razgovor

Petog dana štrajka predsednik opštine Bečej Vuk Radojević pozvao je Kristinu Demeter Filipčev da prekine protest i poručio da je spreman na privatni razgovor i lični angažman kako bi pomogao porodicama dece sa smetnjama u razvoju.

Istakao je da o konkretnim zahtevima odlučuje nadležno Odeljenje za društvene delatnosti, a ne predsednik opštine.

„Pozivam ih da iskoriste sve pravne instrumente koji im stoje na raspolaganju. Možda Odeljenje nije u pravu, ali ja to ne mogu da tvrdim. Nisam pravnik i ne mogu da presuđujem“, rekao je Radojević.

Dodao je da je spreman da razgovara sa Kristinom Demeter Filipčev bez obzira na razlike u stavovima i da će je pozvati na sastanak.

„Sin sve teže podnosi moj izostanak“

Nekoliko sati nakon tog poziva Kristina Demeter Filipčev objavila je da prekida štrajk glađu.

„Prekidam štrajk na insistiranje supruga jer sin Ivan sve teže podnosi moj izostanak i postoji opasnost da se i njegovo zdravstveno stanje pogorša. Nedostajem i drugom sinu i čini mi se da nema smisla rizikovati život i zdravlje zbog SNS ideologije i politike koja je u filmskom maniru Šojića. Mi nismo iz istog filma“, navela je.

Zahvalila se svima koji su joj pružili podršku, ali i onima koji to nisu učinili.

„Zahvaljujem se svima koji su me podržali, ali i onima koji nisu jer su mi samo pomogli da razrešim dilemu koju sam imala. Još jednom hvala svima i nadam se da ćemo se u budućnosti naći u nekom drugom, lepšem filmu“, poručila je.

Pravna borba se nastavlja

Iako je štrajk glađu završen, spor između dve porodice i Opštine Bečej nije okončan.

Kristina Demeter Filipčev i Iva Hromiš prethodno su najavile pokretanje upravnog spora i drugih pravnih postupaka zbog odbijanja zahteva za retroaktivnu refundaciju troškova prevoza njihove dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.

Posle pet dana protesta i velike pažnje javnosti, borba se iz prostora ispred zgrade Opštine seli u institucije, gde će konačnu reč dati nadležni organi i sud.