Strasno i grandiozno

Ediciju je otvorio poslednji, posmrtno objavljen, roman Karlosa Fuentesa (1928-2012) – Ahil ili gerilac i ubica, koji je preveo Dalibor Soldatić.

Fuentes je na njemu radio godinama i do pred smrt, ali nije želeo da ga objavi sve dok se u Kolumbiji ne postigne mir između vlasti i gerile.

Pošto je ispunjen taj uslov, roman se pojavio maja 2016. Polazeći od biografije Karlosa Pisara, jednog od lidera gerilskog pokreta M-19, Fuentes gradi lik harizmatičnog vođe, i njegovih najbližih saradnika, borca za pravdu spremnog da se žrtvuje za ideale, koji će na kraju doživeti smrt u trenutku kad je rešio da odbaci oružje i krene u parlamentarnu borbu.

Čas kao pripovedač, čas kao svedok očevidac, Fuentes unosi napetost i drži čitaoca do samog kraja romana, do nesvakidašnjeg ubistva Pisara, da bi čitalac, nekoliko redova kasnije, pročitao poslednje rečenice ubice, njegovu oporuku.

U ovoj knjizi reč je o neobičnoj, ne samo književnoj, analizi svih zala koja potresaju Latinsku Ameriku i koja objašnjavaju pojavu gerile, i ne jedino u Kolumbiji, iako je u središtu pažnje istorijski pregled nasilja u toj zemlji.

Ovaj zgusnut, uzbudljiv roman, jednim delom je biografski, drugim delom istorijski.

Istovremeno, on je književni i politički testament jednog od najvećih savremenih meksičkih, latinoameričkih i svetskih pisaca.

Drugi naslov u ediciji – Vesti iz carstva Fernanda del Pasa (1935-2018), koji je takođe preveo Soldatić, predstavlja jedno od značajnijih dela hispanoameričke književnosti XX veka.

Pripada grupi novih istorijskih romana koje su promovisali Markes, LJosa, Kortasar i Fuentes.

Na prvi pogled to je slika kratkotrajnog, drugog meksičkog carstva koje je nakon francuske intervencije nametnuo Napoleon III i postavio Maksimilijana Habsburškog za cara Meksika.

U dva alternativna niza pokrivaju se događaji od 1861. do 1867.

Svako drugo poglavlje predstavlja monolog Šarlote belgijske ili Karlote (kako su je zvali u Meksiku), Maksimilijanove supruge, koja je cara nadživela 60 godina, i to vreme provela po raznim evropskim dvorcima, luda i osamljena.

Ovako izuzetno zanimljiva istorijska freska obuhvata sva dešavanja tog vremena, do poslednjih časova Maksimilijana pred samo streljanje u Keretaru 1867.

Karlotini monolozi, njen delirijum, predstavljaju svedočanstvo o tragičnom i kratkotrajnom carstvu, o ljubavi prema suprugu, o vremenu koje se neće vratiti i prelazu iz XIX u XX vek, o svetu iz kog su sklonjeni i izbačeni.

U ovoj tako heterogenoj galeriji likova u kojoj se nižu mnogi, od slavnih ličnosti do običnih ljudi, rekonstruisan je jedan fascinantni trenutak istorije Meksika, gde je istovremeno opisan dolazak modernog doba kao i život korumpiranih evropskih kraljevskih dvorova. Istorija i fikcija se stapaju na uverljiv način kroz tu polifoniju glasova, pojedinačnih i kolektivnih stavova.

Pisan objektivnim stilom može se reći da roman sadrži malu i veliku istoriju Meksika u jednom burnom periodu stvaranja sopstvene nacije. Istorijski podaci su pouzdani i plod su neumornog, dvogodišnjeg istraživanja Del Pasa.

Sam autor je smatrao da je u pitanju istoriografija, dok jedan od kritičara ovog romana Klaudio Magris rekao je da je to jedna strasna i grandiozna epopeja.