Činjenica je da ovih dana osobe sa hipertenzijom češće posećuju lekarske ordinacije jer im zbog nestabilnog vremena vrednosti krvnog pritiska variraju, zbog čega se oni osećaju loše. Mnogi od njih ga pogrešno mere, navode lekari za Danas, i objašnjavaju koje su vrednosti povišene, koliko puta dnevno bi trebalo da se izmeri pritisak i kada u koju zdravstvenu ustanovu bi trebalo pacijenti da se jave zbog hipertenzije i tegoba koje ona izaziva.
Prof. dr Vesna Stojanov, kardiolog, hipertenziolog, načelnik Centra za hipertenziju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i predsednik Udruženja za hipertenziju Srbije, kaže za Danas da temperaturne razlike „užasno utiču“ na oscilacije u vrednostima krvnog pritiska.
– Arterijske hipertenzije su kada je vrednost pritiska 140/90 milimetara živinog stuba i preko toga, ali kod osoba starijih od 80 godina vrednosti od 160/ 90 i preko tih vrednosti. Što se tiče merenja krvnog pritiska, on se meri tri puta. Izmeri se prvi put, posle tri minuta opet, pa nakon tri minuta još jednom. Uzimaju se prosečne vrednosti drugog i trećeg merenja – objašnjava za Danas naša sagovornica.
Prva vrednost krvnog pritiska, kako otkriva, ne uzima se kao validna jer se na taj način eliminiše dijagnoza belog mantila, odnosno efekat belog mantila što znači da se eliminišu lažne vrednosti krvnog pritiska.
– S druge strane, pritisak se meri redovno, u isto doba dana. Ne možemo porediti jutarnje vrrednosti koje su uvek najviše jer je u pitanju priprema organizma za buđenje – navodi prof. dr Stojanov.
Kako kaže, krvni pritisak od 23 časa, pa do dva sata po ponoći pada, posle čega raste.
– Često se dešava da pacijent ujutru izmeri povišenu vrednost krvnog pritiska i počinje da, pored svoje redovne terapije, dodaje još lekova. To ne treba da se radi. Bitno je da uzme svoju redovnu terapiju i izmeri pritisak posle tri sata od tada. Inače, pritisak se meri dva do tri puta nedeljno, u isto doba dana ili u slučajevima postojanja subjektivnih tegoba – naglašava ona.
Na pitanje kada bi pacijenti trebalo da idu kod lekara ili pozovu Hitnu pomoć, dr Stojanov kaže da „idu kod lekara kada vrednosti krvnog pritiska budu povišene“.
– Ukoliko pritisak pod terapijom bude iznad 150/90 to je stanje koje bi trebalo da se koriguje terapijom. Ne zove se Hitna pomoć, već se ide kod svog lekara. Ali, ako su vrednosti 160 ili 170/100 i preko toga, onda pacijenti mogu da posete i Urgentni centar. Govorimo o okvirnim vrednostima zbog toga što svaki čovek ima svoju vrednost krvnog pritiska. Nije isto ako je žena, koja je stalno imala vrednosti pritiska 90/60, pre nego što joj je dijagnostikovana hipertenzija izmerila 140/90. Tada je kod nje u pitanju hipertenzija trećeg stepena i mora odmah da se javi lekaru – naglašava prof. dr Stojanov.
Oscilacije u vrednostima krvnog pritiska, kako dodaje, su veliki problem.
– Isti takav problem je i što određeni lekovi obaraju pritisak, visoka temperatura vazduha, takođe – kazala je ona.
Prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg, kaže za Danas da je „svakodnevno s pacijentima i da je primetio da oni preteruju sa merenjem pritiska tokom dana“.
– Mere ga po 10 puta dnevno i mislim da je to preterano. Dovoljno je da se pritisak izmeri tri puta dnevno. Ako je stvarno povišen, onda je potrebno da se javi lekaru. Istovremeno, vrlo često se menjaju preporuke merodavnih medicinskih institucija u svetu u vezi sa tim koje vrednosti krvnog pritiska su povišene. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), čak se računa da je pritsiak do 160 milimetara živinog stuba normalan, a računa se da je umereno do blago povećanje tek preko 180. To je uvećanje koje zahteva kompletnu terapiju i kontrolu. Donji ne bi trebalo da prelazi 90 – napominje on.
Prof. dr Ristić kaže da dolaze pacijenti na pregled koji su prethodno 20 puta izmerili krvni pritisak.
– Oni ne znaju da je pritisak vrednost koja se menja. Na primer, izmerite ga u dnevnoj sobi, potom ustanete i pređete u drugu prostoriju i ponovo izmerite. Te dve vrednosti neće biti iste. Ne postoji osoba koja ceo dan ima iste vrednosti krvnog pritiska – ukazuje on.
Na pitanje na koje simptome i vrednosti krvnog pritiska osoba bi tgrebalo da se obrati lekarima, on kaže:
– Simptomi kada bi trebalo da se pozove Hitna pomoć su vrednosti krvnog pritiska 180, 200 i preko toga, glavobolja, neka težina u glavi, a često i bolovi u grudima.
Kako on dodaje, da bi se utvrdile vrednosti krvnog pritiska, odnosno postavila dijagnoza hipertenzije, neophodno je da osoba nosi holeter 24 sata posle čega će lekar da utvrdi o čemu se radi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
