Reka je svuda ukras, a u Zrenjaninu ruglo. Priobalje Begeja u njegovom toku kroz Zrenjanin obraslo je trskom, i desna i leva obala. Počev od ulaska Begeja u grad, kod fabrike ulja Dijamant, do izlaska kod naselja Berbersko i Mužlja – svuda su manje i veće zone trske.
Pored naselja Dolja i Šumica, kao i preko puta naselja Novo Berbersko, uz ulicu Begejski red formirani su najširi pojasevi trstika, dok je u nešto manjem obimu trska zahvatila pojas od Brankovana do Žutog mosta, dakle deo centra Zrenjanina. Ružan prizor, za čije rešavanje treba volje i novca. Ipak, čini se da to nikome posebno ne smeta! U potrazi za odgovorima o nadležnosti spisak je poduži, pa se nameće zaključak da je to bez obzira na konačnu pokrajinsku nadležnost prvenstveno zrenjaninski problem za koji bi ovaj grad trebalo da bude vitalno zainteresovan. A očigledno nije.
– Mislimo da bi se u saradnji sa lokalnom samoupravom moglo pristupiti rešavanju ovog problema, tako što bi se kroz zajednički projekat sufinansiranja mogla opredeliti odgovarajuća sredstva kako bi se na tenderu angažovale firme koje imaju odgovarajuću mehanizaciju za ovakvu vrstu radova. Trska koja raste uz obalu Begeja ne ugrožava plovni put i za potrebe funkcionisanja kanalske mreže nije ograničavajući faktor, a obaveza JVP Vode Vojvodine jeste da obezbedi prohodnost plovnog puta. Međutim, imajući u vidu da sve ovo kvari izgled grada, smatramo apsolutno opravdanim da se kroz zajednički projekat sa lokalnom samoupravom počne sa rešavanjem ovog problema – odgovara za Danas inženjer Stevan Ilinčić, pomoćnik direktora za kanalsku mrežu u JVP Vode Vojvodine.
Osim što je ružan, prizor trske u priobalju Begeja je i ekološki problem. Reci ne može da se pristupi, množe se gmizavci i komarci, taloži otpad. U veslačkom klubu napravili su novu, manju talpu, pa kroz trsku ulaze u čamce da bi trenirali. Kako je Danasu potvrđeno u JP Vode Vojvodine, uređenje obale Begeja kroz Zrenjanin obavljaju radnici ove firme, što podrazumeva ručno košenje trave i korova na kosinama i kamenoj i betonskoj oblozi, kao i mehanizovano košenje na obali i kruni gde je pristup moguć.
– Dva puta godišnje organizujemo skupljanje smeća iz čamca i sa obale, koje tovarimo u džakove i odnosimo na deponiju. Za uklanjanje trske iz korita reke ne posedujemo odgovarajuću mehanizaciju, pa se ona uklanja samo na pojedinim lokalitetima košenjem iz čamca sa vode, uz velike teškoće. Problem trajnog uklanjanja trske bi se mogao rešiti samo izmuljenjem priobalnog dela Begeja plovnom mehanizacijom, kako bi se trska uklonila zajedno sa korenom – objašnjava inženjer Stevan Ilinčić.
Problem izmuljavanja reke Begej je složen i skup, trska je samo nuspojava složenijih procesa i ovdašnja javnost celu priču o Begeju i njegovom zagađenju odavno zna. Ali šta se čeka, naročito sada kada su pretpristupni fondovi EU otvoreni za našu zemlju, pitanje je za sve Zrenjanince.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
