Tužilaštva čekaju dogovor država

Vladimir Vukčević: Saradnja u regionu je znatno bolja nego 2004. godine kada je ovo naše tužilaštvo počelo da radi. Tu mislim, pre svega, na saradnju Beograd – Zagreb, ali, nažalost, moram da kažem da je saradnja sa tužilaštvom u Sarajevu najgora.

Milorad Barašin: To su teške i krupne riječi – da je saradnja između Beograda i Sarajeva najgora. Tačno je da hrvatsko i srbijansko tužilaštvo sarađuju, ali njihova saradnja se lomi se preko interesa građana Bosne i Hercegovine. Po mom viđenju, saradnja između naša dva tužilaštva postoji. Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je izašlo u susret svim zahtjevima Tužilaštva za ratne zločine Srbije koji su bili u skladu sa Evropskom konvencijom. Čak je omogućilo saslušanje svjedoka i prikupljanje dokaza u Zvorniku i nekim drugim područjima Bosne i Hercegovine. Zbog toga se ne slažem sa konstatacijom kolege da je naša saradnja izuzetno loša.

Vladimir Vukčević: Ja ne mogu da se složim sa tvrdnjom kolege Barašina da se saradnja između Državnog odvjetništva Hrvatske i Tužilaštva za ratne zločine Srbije lomi preko građana Bosne i Hercegovine. Između Beograda i Zagreba razmenjeno je 39 predmeta. To su pretežno predmeti koje je Zagreb ustupio Beogradu. U tim predmetima je donet veliki broj osuđujućih presuda. Uglavnom su izricane maksimalne kazne. Kada sam rekao da je saradnja između naša dva tužilaštva najgora – možda je to malo prejaka reč – mislio sam na to da Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ima mnogo bolju saradnju sa Zagrebom, Podgoricom i Skopljem, čak i sa EULEKS-om na Kosovu nego sa Sarajevom.

Omer Karabeg: Ali zašto?

Vladimir Vukčević: Mi smo u nekoliko navrata pokušali da potpišemo taj famozni memorandum o saradnji, odnosno sporazum o ustupanju dokaza kakav imamo sa svim državama u regionu, ali je bosanska strana to odbila. Poslednji pokušaj je bio u Dubrovniku prošle godine, kada smo kolega Barašin i ja o tome dosta razgovarali, ali nismo uspeli da se složimo. Ja sam predložio da napravimo memorandum po uzoru na hrvatski model koji je sličan ostalim sporazumima te vrste u regionu, ali bosanska strana to nije prihvatila.

Milorad Barašin: Mi smo na sastanku u Dubrovniku napravili zajedničku platformu, a onda je svako predložio kako bi taj memorandum trebalo da izgleda. Ja, kao glavni tužilac Bosne i Hercegovine, štitim interese građana moje zemlje i ne mogu potpisati nikakav sporazum koji bi išao na njihovu štetu. Iza mene kao glavnog tužioca mora stati država, to jest moje ministarstvo pravde. Prethodno moraju biti potpisani bilateralni i multilateralni ugovori da bih bih ja mogao da postupam po zahtjevima Tužilaštva Republike Srbije.

Omer Karabeg: Postoje li kontakti između dva tužilaštva, Razmenjujete li vi informacije?

Vladimir Vukčević: Odnosi između kolege Barašina i mene uvek su bili dobri. Međutim, kad je u pitanju potpisivanje memoranduma o saradnji, nismo otišli dalje od platforme koju smo usvojili prošle godine u Dubrovniku. Ja ne razumem kako taj sporazum može da bude na štetu građana Bosne i Hercegovine. Svi ostali u regionu su potpisali takav sporazum, jedino Bosna i Hercegovina neće da ga potpiše.

Milorad Barašin: Što se tiče lične komunikacije kolege Vukčevića i mene, tu nema nikakvih problema. Međutim, kad je u pitanju zaključenje međudržavnih ugovora, normalno da i jedna i druga strana imaju svoje prijedloge i zahtjeve i zato se mora ponovo sjesti i razgovarati kako bi se došlo do konačnog rješenja. Mi kao tužioci lako završavamo svoj dio posla. Međutim, kad su određene stvari vezane za politiku, za naše ministre i ministarstva, pred nama je zid preko kojeg ne smijemo jer za to nemamo ovlaštenja.

Omer Karabeg: Najviše nesporazuma između dva tužilaštva bilo je oko slučaja Dobrovoljačka. Šta će biti sa optužnicama koje je Tužilaštvo Srbije podiglo protiv 19 osoba koje sumnjiči da su odgovorne za ubistva vojnika? Da li ćete povući te optužnice i prepustiti slučaj Dobrovoljačka pravosudnim organima Bosne i Hercegovine, kao što Tužilaštvo Bosne i Hercegovine namerava da preopusti određene predmete vašem tužilaštvu.

Vladimir Vukčević: Da vas ispravim, u predmetu Dobrovoljačka nije podignuta optužnica, to je u fazi istrage. Ja sam u junu prošle godine, kolega Barašin to zna, ponudio da potpišemo sporazum i da odmah nakon toga taj predmet ustupim Tužilaštvu Bosne i Hercegovine. Ali da bih ustupio predmet moram da imam nekakav pravni okvir, nešto na šta ću da se pozovem. Inače, u principu ne pada mi na pamet da se ja, kao tužilac za ratne zločine Republike Srbije, postavljam kao neki haški tužilac, pa da istražujuem sve zločine koji su se desili u regionu. Ja sam za to da se zajednički radi, ali da se zločini procesuiraju.

Milorad Barašin: To su za mene neki novi momenti i ja ću se kolegi Vukčeviću poslije ove emisije javiti da sjednemo i da se dogovorimo kako bismo prevazišli nesporazume vezane za ove sporne predmete, jer se predmet Dobrovoljačka radi i u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine. Upravo mi je ovih dana međunarodni tužilac, koji radi taj predmet, podnio izvještaj. Uostalom, treba da nastavimo i pregovore oko potpisivanja memoranduma o saradnji i da ga konačno potpišemo kako bi postojao, što kolega reče, pravni okvir za ustupanje predmeta.

Omer Karabeg: Otkad Tužilaštvo Bosne i Hercegovine istražuje slučaj Dobrovoljačka?

Milorad Barašin: Od 2006. godine. Sad ćete vi mene vjerovatno pitati zašto do sada nije okončana. Mijenjao se međunarodni tužilac, sada je taj predmet preuzeo drugi tužilac i istraga će se vrlo brzo okončati. Mi moramo završavati predmete koji su prioritetni i po pravilima Haškog tribunala i po pravilima Rimskog puta. Mora se donijeti tužilačka odluka za svaki takav predmet bilo da ima ili nema krivivičnog djela.

Vladimir Vukčević: Ja ću sačekati da vidim šta će Tužilaštvo Bosne i Hercegovine da odluči u vezi sa predmetom Dobrovoljačka, pa posle toga možemo da sednemo i da se dogovorimo. Mi smo svojevremeno u našem tužilaštvu davali određenu logistiku tadašnjem međunarodnom tužiocu Filipu Alkoku koji je radio na predmetu Dobrovoljačka. On je ovde saslušavao i svedoke da bi se kasnije u postupku ekstradicije Ejupa Ganića pojavio kao svedok odbrane, što je bilo krajnje nekorektno. Ali dobro, sad to nije bitno. Bitno je da između mene i kolege Barašina postoji i profesionalno i ljudsko poverenje, tako da sam ja za svaku vrstu dogovora – naravno ukoliko za to postoji pravni okvir. Ja sam čekao šta će Bosna i Hercegovina da uradi u predmetu Dobrovoljačka, pa kad sam video da se ništa ne radi, onda sam ažurirao tu istragu jer to je jedan od predmeta koji je ovo tužilaštva nasledilo od vojnog tužilaštva bivše države.

Omer Karabeg: Da li vas je ukidanje presude Iliji Jurišiću i odbijanje Velike Britanije da udovolji vašem zahtevu i Ejupa Ganića izruči Srbiji pokolebalo u vašem stavu oko slučajeva Dobrovoljačka i Tuzlanska kolona?

Vladimir Vukčević: Engleski ekstradicioni sud uopšte se nije upuštao u utvrđivanje činjenica o tome da li je Ejup Ganić kriv ili ne za događaje u Dobrovoljačkoj već je samo ispitivao da li su ispunjeni uslovi za ekstradiciju. Kada je utvrdio da su se određene političke elite umešale u taj predmet, ocenio je da ovde Ganiću ne bi bilo pravdeno i fer suđenje i odbio je esktradiciju. To me uopšte nije pokolebalo u utvrđivanju činjenica da li je Ejup Ganić kriv ili ne za događaje u Dobrovoljačkoj.

Omer Karabeg: A slučaj Ilije Jurišića?

Vladimir Vukčević: Ta je presuda ukinuta. Apelacioni sud je našao određene manjkavosti, pa će suđenje biti ponovljeno. To samo govori o tome u kojoj meri su sudovi u Srbiji profesionalni.

Omer Karabeg: Gospodine Barašin, kako vi gledate na slučajeve Jurišić i Ganić?

Milorad Barašin: To su sve aktivni predmeti i ja nikada u sredstvima javnog informisanja ne komentarišem predmete koji su aktivni. O svom viđenju cele stvari reći ću vam nekom drugom prilikom kad predmeti budu okončani.

Omer Karabeg: Da li bi bilo normalno da se primenjuje praksa da za ratni zločin bude nadležan sud one zemlje gde je zločin počinjen i čiji je državljanin osoba koja je osumnjičena za taj zločin?

Milorad Barašin: Ja sam uvijek stajao na stanovištu da državljanima Bosne i Hercegovine, ukoliko je krivično djelo počinjeno ovdje, treba suditi u ovoj zemlji. Tako je to po Evropskoj konvenciji.

Vladimir Vukčević: Slažem se s tim. Ali moj princip je i da nije važno gde se sudi nego kako se sudi i da li se uopšte sudi. Najbitnije je da onaj ko je izvršio krivično delo ratnog zločina bude procesuiran.

Mladić neće izbeći Hag

Omer Karabeg: Šta će biti sa slučajem Ratka Mladića ukoliko on ne bude uhapšen do roka predviđenog za zatvaranje Haškog tribunala?

Vladimir Vukčević: Onda će da se produži mandat Haškom tribunalu.

Milorad Barašin: I ja mislim da će se produžiti mandat Haškog tribunala ako Mladić ne bude uhapšen do roka predviđenog za zatvaranje Haškog tribunala.

Omer Karabeg: Da li je vaše tužilaštvo imalo priliku da pomaže Tužilaštvu Srbije u hvatanju Ratka Mladića?

Milorad Barašin: Saradnja postoji i to na zavidnom nivou i kad su u pitanju tužilaštva i kad su u pitanju agencije, i jedne i druge države.