– Prošli petak bio je važan dan za Topolu. U crkvi svetog Đorđa na Oplencu obeležena je 75. godišnjica od ubistva kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića u Marselju, a u centru grada počela je 46. oplenačka berba grožđa, u okviru koje je održan i 37. sabor narodnog stvaralaštva Srbije. Što se tiče Beograda, sve je počelo već sa prvim jutarnjim autobuskim polascima za srce Šumadije.
U petak ujutru većina putnika na redovnoj liniji za Kragujevac, preko Mladenovca i Topole, putovala je na Oplenac. Stariji svet svečano odeven, mlađi putnici sa srpskim obeležjima, srpski četnici, “tvrdi” monarhisti koji se naglas preslišavaju – predsedniku Republike „u lice“ kažu da poštuje “državni grb i zastavu, nad kojima je položio zakletvu ili da ih skida”. Interesovanje za Oplenac ništa manje ni u Mladenovcu.
– Danas je takav dan, treba da se ide – komentarišu novi putnici dok čekaju da kupe kartu kod vozača.
Liturgiju i parastos kralju Aleksandru služili su episkopi šumadijski Jovan (Mladenović) i bivši aljaski Nikolaj (Sorajić). Bogosluženju prisustvuju sin pokojnog kraljevića Andreja princ Vladimir, njegova supruga Brigita, predstavnici Zadužbine kralja Petra Prvog, opština Topola i Aranđelovac. Stiže i princeza Katarina.
Posle pomena u kripti, na grob kralja Aleksandra I pristigle delegacije polažu vence i cveće. Glavni događaj najavljen je za popodne kada na Oplenac treba da dođu predsednik Srbije Boris Tadić i prestolonaslednik Aleksandar, koji je to jutro bio na ceremoniji u Marseju.
Viđeniji ljudi iz Šumadije okupljaju se ispred kuće kralja Petra Prvog, gde je sve spremno za popodnevno zvanično otvaranje izložbe “Državnički i ratnički put kralja Aleksandra I”, koju su pripremili Zadužbina kralja Petra I i Vojni muzej iz Beograda. Uz posluženje i grožđe iz kraljevskog vinograda komentariše se “dvokratno” obeležavanje godišnjice kraljeve pogibije u Marseju.
U crkvi se neprekidno smenjuju đačke ekskurzije i organizovane grupe iz svih delova Srbije. Iz Požarevca su stigla dva autobusa. Olga Nikodijević negoduje što se za razgledanje crkve naplaćuje 200 dinara.
– Imam 61 godinu. Išla sam po crkvama i manastirima, ali ovo nisam doživela. Naravno da bih i sama ostavila prilog. Dolazila sam i ranije, lično poznajem princa Tomislava i njegovu suprugu. Ne shvatam zašto se na godišnjicu kraljeve pogibije naplaćuje ulaz – kaže Olga Nikodijević, uz odobravanje ostalih Požarevljana.
U Zadužbini nam objašnjavaju da se, bez obzira na godišnjicu kraljevog ubistva “turistički ulaz naplaćuje u periodu od 12 do 14 sati, jer su ranije najavljene ekskurzije već platile obilazak crkve, pa među posetiocima ne može da se pravi razlika”.
Čekanje na popodnevno polaganje venaca na grob kralja Aleksandra I, vladike i članovi doma Karađorđević iskoristili su da prisustvuju otvaranju ovogodišnje oplenačke berbe grožđa, na koju je, između ostalih, došla i ambasadorka Belgije u Srbiji Deniz de Huver. Kroz kapiju Zadužbine na Oplencu najpre su prošla kola policijske patrole, za njima devojka na belom konju i sa zastavom Srbije, pa fijakeri sa episkopima, Karađorđevićima i harmonikašima.
“Morem plovi jedna mala barka, a u barci kralja Petra majka…”, orilo se centrom Topole, dok se svečana povorka spuštala ka Karađorđevom gradu.
“Vidi kraljica”, “Eno je kraljica” – čuje se sa tezgi postrojenih duž centralnih ulica, dok princeza Katarina maše iz fijakera. Varoš se od ranog jutra užurbano spremala za otvaranje ovogodišnje trodnevne berbe grožđa. Na tezgama grožđe i drugo voće, vino, rakija, med, opanci i ostali delovi narodne nošnje u Šumadiji, cveće, knjige za 100 dinara, licideri i razni suveniri… U improvizovanim kafanama obrću se prasići i jagnjad na ražnju, ponuda je na nekim mestima proširena sa piletinom i ribom, u ćupovima svadbarski kupus…
Raspoloženje u gradu raste, muzika iz kafana stiže do vrha malog Oplenca, gde se iščekuje dolazak državnog vrha i prestolonaslednika Aleksandra. Vlada Srbije osnovala je Odbor za obeležavanje 75. godišnjice ubistva kralja Aleksandra I, a u organizaciju programa uključena su ministarstva rada i socijalne politike, odbrane, dijaspore, spoljnih poslova i kulture. Dejan Ristić, savetnik u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, objašnjava novinarima da će prestolonaslednik Aleksandar venac na grob svog dede položiti kao privatno lice i da nema nikakve veze sa državnim protokolom.
Najavljena satnica je uveliko probijena, sa crvenog tepiha napadalo lišće stalno se čisti, gardisti su “sklonjeni” dok ne prođu članovi porodice Karađorđević, diplomatskom koru nije jasno šta se čeka i zašto ih državni protokol stalno pomera. Vladike čekaju u kripti crkve.
Najpre ulaze Karađorđevići sa prestolonaslednikom Aleksandrom na čelu. Na zaprepašćenje državnog protokola ponovo se služi pomen kralju Aleksandru. Iako Ristić insistira da Karađorđevići moraju da izađu iz crkve pre ulaska državnog vrha i da “zauzmu svoje mesto”, oni žele da zvaničnike Srbije i strane diplomate dočekaju u kripti. Prestolonaslednik Aleksandar, ipak, čini ustupak, članovi Kraljevskog doma napuštaju kriptu, ali ostaju kraj ulaza u crkvu.
Državni protokol je kategoričan da to ne dolazi u obzir, ali “pregovora” više nema. Iščekivanje. Vence na grob kralja Aleksandra odvojeno polažu diplomate, ministar odbrane Dragan Šutanovac i predsednik Srbije Boris Tadić.
Pošto je odslušao himnu u originalnoj verziji u horskom izvođenju Kraljeve omladine i ostalih monarhista, kao i uzvike “Imamo kralja”, “Živela Kraljevina Srbija”, “Živeo kralj”, predsednik Republike je zajedno sa prestolonaslednikom Aleksandrom pozdravio strane diplomate i okupljeni narod. Zaradio je jedan ženski glas “Živeo predsednik Tadić”, zato što je, kako žena reče, “sada na vlasti”.
– Istorija će kralja Aleksandra upamtiti po politici jugoslovenstva koja se pokazala neuspešna. Posle sedam i po decenija možemo da kažemo da je bio veliki vizionar, ali da njegov projekat nije uspeo, ne zato što je bio loš, već zato što mu sledbenici nisu dorasli. Mi se danas vraćamo na put politike koju je kralj Aleksandar ponudio srpskom narodu. To je vizija i ideja integraciji, ali ne samo na Balkanu, nego do Brisela – poručio je srpski ministar odbrane Šutanovac, otvarajući na Oplencu izložbu o kralju Aleksandru I Ujedinitelju.
Lične stvari na izložbi
Na izložbi na Oplencu uglavnom su prikazani preostali sačuvani predmeti iz predratnog odeljenja Vojnog muzeja posvećenog kralju Aleksandru I, među kojima su i njegove lične stvari. Treći put posle Drugog svetskog rata izloženi su delovi admiralske uniforme u kojoj je kralj Aleksandar ubijen u Marseju. Mornarička sablja koju je tada nosio, sa još 145 dragocenih predmeta, nestala je iz Vojnog muzeja tokom aprilskog rata 1941, piše, između ostalog, u Katalogu izložbe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
