Umesto u nauku, vlast ulaže u nacionalni stadion 1Foto: BETAPHOTO/ MILOŠ MIŠKOV

Beogradski univerzitet (UB) već godinama „klizi“ na Šangajskoj listi i bilo je očekivano da ćemo ispasti sa liste 500 najboljih svetskih univerziteta, ocenjuje za Danas bivši prorektor UB i član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Miodrag Popović.

On napominje da se, ako hoćemo da napredujemo, mora ulagati više u visoko obrazovanje, a posebno u Univerzitet u Beogradu.

– Ne možemo proglasiti UB nacionalnim univerzitetom, koji je praktično jedini predstavnik Srbije na većini svetskih rang-lista, a dodeljivati mu ista sredstva po nastavniku kao ostalim univerzitetima. Mora postojati dodatno finansiranje najboljeg univerziteta u zemlji. Drugo, premalo se ulaže u opremu. Poslednji put je ozbiljnije ulagano 2010, kada bio veliki konkurs za nabavku opreme, a dve godine kasnije je UB dospeo na Šangajsku listu i potom počeo da napreduje. Kada je taj ciklus finansiranja završen, vrlo malo je ulagano, a bez opreme nema naučnog rada – uveren je Popović.

Na pitanje ima li odgovornosti istraživača za lošiji plasman, Popović odgovara:

– Ne mnogo. Ne mogu oni nabaviti pare u tolikom iznosu kao što to može država da uradi. Umesto da ulažemo u nacionalni stadion za fudbal koji praktično nemamo…da je polovina tih sredstva data UB u poslednjih pet godina, danas bismo bili među prvih 300 na rang-listi – smatra Popović.

Obećavao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre dve godine uspostavljanje posebne budžetske linije upravo za Šangajsku listu kako bi se podstaklo objavljivanje što više radova u međunarodnim naučnim časopisima. Od toga nije bilo ništa.

– Da bismo poboljšali plasman neophodno je povećati finansiranje naučnog rada koji je ispod svakog novoa u Evropi, a sem toga, mislim da je sazrelo vreme da se podignu kriterijumi za izbore u nastavnička zvanja. Oni su poslednji put napravljeni 2008. i jako su doprineli da se popravi kvalitet naučnog rada na UB, ali je od tada prošlo 12 godina. Ti kriterijumi moraju da budu stroži. Ako je nekad za izbor u zvanje redovnog profesora bilo dovoljno pet radova u naučnim časopisima, to danas ne predstavlja ozbiljan rezultat. Treba tražiti od nastavnika više, ali im i omogućiti da to postignu – ističe Miodrag Popović.

On dodaje da će se tek za dve do tri godine videti koliko je promena načina finansiranja nauke uticala na naučnu produkciju. Sve što se trenutno dešava je odraz situacije koju smo imali pre toga, između ostalog produžavanja projektnog ciklusa koji je počeo 2010. i trajao bezmalo deset godina.

– Ali ne samo to. Kategorizacija istraživača od koje su zavisile njihove plate nije u međuvremenu vršena i mnogi koji su stekli visoke kategorije nisu svojim radom opravdali povećano finansiranje, a drugima, naročito mlađim, koji su u međuvremenu napredovali, to se nije održavalao na njihova primanja. Imam utisak da je jedan broj istraživača pogotovo sa instituta otišao u inostanstvo u nemogućnosti da finansijski napreduje. A sve to je trebalo da reši Ministarstvo prosvete i nauke – kaže Popović, ocenjujući da se to ministarstvo poslednjih godina više bavilo osnovnim i srednjim obrazovanje, dok visokom nije bila posvećena dovoljna pažnja.

Kako je portal Danasa juče objavio, Univerzitet u Beogradu je prvi put otkako je 2012. dospeo na Šangajsku listu, ispao iz društva top 500 najboljih svetskih visokoškolskih institucija. U najnovijem rangiranju za 2021. godinu naš najveći i najstariji univerzitet spustio se stepenicu niže u odnosu na lane i sada se nalazi u grupi od 501. do 600 mesta.

Za rektorku UB Ivanku Popović najnoviji rezultat je očekivan.

– Naši istraživači postižu maksimalne rezultate u uslovima koje imaju. Druge zemlje ulažu više i to im se vraća napredovanjem na listi. Nemamo dovoljno radova u najuticajnijim i najjačim časopisima. Takvi rezultati su mogući samo ako se sistematski ulaže u savremenu opremu i u ljude i ako se jača međunarodna saradnja. Zato je vrlo značajno učešće

UB u evropskoj univerzitetskoj alijansi „Circle U“. Pojedini naši fakulteti mnogo rade na tome. Imajući u vidu navedeno, položaj UB na Šangajskoj listi i dalje je izvanredan uspeh – smatra rektorka.

Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Zoran Nikolić  kaže za Danas da pad UB na Šangajskoj listi nije drastičan.

– Prošle godine smo bili na 464. mestu, a po mojoj proceni ove godine smo pali za 40 do 50 mesta i nalazimo se pri vrhu grupe u kojoj su plasirani univerziteti između 501. i 600 mesta. Pretekli su nas uglavnom azijski univerziteti, i to drugi i treći ešelon univerziteta iz Kine. To su zapravo drugi ili treći univerzitet iz većih kineskih gradova ili prvi univerzitet iz nekog manjeg kineskog grada. Osim toga, među prvih 500 na listi su plasirani i neki specijalizovani univerziteti, a desilo se i da velike zemlje puput Indije i Pakistana sada imaju univerzitete u toj grupi. Što se tiče okruženja, Univerzitet u Ljubljani je na istoj poziciji kao i Beogradski, dok je Univerzitet u Zagrebu između 601. i 700. mesta. Od grčkih univerziteta, među prvih 500 je ostao samo Kapodistrijski iz Atine, dok ih je ranije bilo više – analizira Nikolić.

Kao glavni razlog postepenog pada Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, on navodi stagnaciju u broju naučnih radova.

– Od 2012. svake godine publikujemo gotovo isti broj naučnih radova, a to su nam najznačajniji poeni. Faktički, u svetu se svake godine stvara tri odsto više radova, a mi smo na istom broju – objašnjava Nikolić.

Upitan da li bi veće ulaganje u nauku doprinelo povećanju broja radova, naš sagovornik kaže:

– Mi se nalazimo na polukoraku prelaska sa projektnog na institucionalno finansiranje, tako da u suštini imamo prelazni režim u kome se nismo dovoljno prestrojili, a s druge strane, finansije moraju da budu ozbiljnije i pemanentne. U vreme projektnog finansiranja postojali su kriterijumi koji su diktirali da istraživač stvara da bi imao bolju platnu grupu, to su bile kategorije. Kada je ukinuta kategorizacija ušlo se u neku vrstu uravnilovke, ljudi se samo zbog zvanja bore za međunarodne reference, sve ostalo nije motivisano. Dakle, ukinuta je kompetitivnost za kategorije, a nije uspostavljen novi sistem stimulacije istraživača. Ima tu i nekih objektivnih razloga, kao što su korona, prolongirani konkursi, naše prestrukturiranje…Moja procena je da ćemo uz dovršeno prestukturiranje i priliv novca moći da se vratimo u grupu 500 najboljih – navodi Nikolić.

Akademik i profesor Saobraćajnog fakulteta Dušan Teodorović takođe nije iznenađen plasmanom UB.

– Glavni kapital jednog univerziteta u ljudi, a to vlast ne razume. Nisu toliko ni zgrade, pa čak ni oprema, koliko ljudi. Mislim da Univerzitet u Beogradu postaje sve više izolovan, a tome doprinose i postojeći zakonski propisi. Mi imamo socrealističke zakone. Kad neko ode sa univerziteta i tri, četiri godine radi u svetskoj ekipi, on ovde gubi radni odnos. Imamo armiju pravnika zaposlenih na Univerzitetu i na fakultetima koji uz ovu vlast regulišu život šta treba da radimo i kako treba da radimo. U ovakvoj atmosferi, sa propisima koje imamo i kontrolom koju vlast ima nad univerzitetom, mladim ljudima je sve teže da naprave svetske rezultate. Tipičan primer je „igranka“ sa doktoratom ministra finansija Siniše Malog. Kada univerzitetski autoriteti kažu da je taj doktorat plagijat onda tu nema mesta za pravnike, to nije stvar države i upravnih sudova. Mladi ljudi koji se bave naukom su posvećenici, oni bi da čitav dan budu na univerzitetu, u laboratoriji i da rade u dobrom okruženju – navodi profesor Teodorović.

Komentarišući neispunjena obećanja vlasti o uspostavljanju posebne budžetske linije da bi naši univerziteti napredovali na Šangajskoj listi, Teodorović kaže da nama ne treba budžetska linija, već ministar obrazovanja i nauke koji se u taj resor razume.

– Trenutni ministar prosvete i nauke je po struci politikolog, koji nije održao nijedan čas. Da li se on bavio naukom, da li se razume u probleme nauke? Dok god umesto Dositeja Obradovića budemo imali ljude kao što je Ružić, neće biti napretka. Još smo i dobri što smo plasirani među prvih 600 univerziteta na

Šangajskoj listi. Treba da nas puste da napravimo univerzitet po svetskim merilima. Sigurno je da bi postojali otpori i unutar samog univerziteta, jer svetska merila podrazumevaju svetske rezultate i konkurenciju – navodi Teodorović.

U Ministarstvu prosvete nismo dobili komentar o najnovijim rezultatima UB.

Novosadski univerzitet među 1.000 najboljih

Univerzitet Harvard prvi je na rang listi 19. godinu zaredom. Na drugom mestu je Stanford, na trećem Univerzitet u Kembridžu. Slede MIT, Berkeli, Prinston, Oksford, Kolumbija, Kalteh i Univerzitet u Čikagu. Što se tiče Srbije, osim Beogradskog

univerziteta na Šangajskoj listi je ponovo plasiran i Univerzitet u Novom Sadu – između 901. i 1000. mesta. On je na toj poziciji bio 2018. i 2019, ali je lane ispao.

Šta je Šangajska lista?

Šangajsku listu objavljuje Univerzitet Đao Tong od 2003, a UB se na njoj prvi put našao 2012, između 401. i 500 mesta. Od 2013. do 2015. smo bili između 301. i 400 mesta, 2016. i 2017. smo skočili u prvih 300, 2018. je naš

univerzitet zauzeo poziciju između 301. i 400 mesta, a 2019. i 2020. godine od 401. do 500.

Iako je Šangajska lista neformalna, stvar je prestiža biti na njoj jer obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta. Kriterijumi koji se vrednuju su: alumni dobitnici Nobelove nagrade i Fildsove medalje, nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove nagrade i Fildsove medalje, broj visoko citiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science i Nature, broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa Science Citation Index i

Social Science Citation Index i akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.