Nakon višegodišnjeg sudskog spora koji je vođen pred krivičnim većem Višeg suda u Vranju, a vezano za slučaj radne eksploatacije i potencijalne trgovine ljudima, a po tužbi 18 građevinskih radnika iz Vranja, Surdulice, Vladičinog Hana i Bujanovca, koji su proveli više meseci u glavnom gradu Čečenije – Groznom, ostavši bez svojih zarada, sud je odbacio tužbu uz obrazloženje da u ovom slučaju „nema elemenata krivičnog dela radne eksploatacije“.
Na presudu Višeg suda u Vranju žalbu Apelacionom sudu u Nišu uputio je njihov pravni zastupnik Mladen Vasić i predmet je vraćen na ponovno suđenje vranjskom sudu.
– I u prvostepenom procesu dokazali smo da postoje svi indikatori za radnu eksploataciju, ljudi koji su umesto u Sočiju završili na minskim poljima u Groznom – pojašnjava advokat Mladen Vasić, iščekujući novi sudski postupak.
O celom slučaju „južnjačkih Čečena“ najbolje govore radnici koji su iskusili pakao Groznog. Kako nam priča Saša Kopčić, nezaposleni građevinski radnik iz sela Đukovca kod Vranja, oni su se u leto 2011. godine javili na oglas koji je objavljen na lokalnim medijima.
– Nas pedeset je organizator putovanja Goran Jović jula iste godine autobusom poslao u Moskvu. Na granici Ukrajine i Rusije preuzeo nas je Nenad Simić, Srbin sa ruskim pasošem. Podelili smo se u tri grupe i umesto u obećani Soči, stigli smo u Grozni – podseća se Kopčić. Njihovo „gradilište“ bilo je opasano bodljikavom žicom uz stražarsko obezbeđenje uniformisanih lica pod oružjem, a bilo je načičkano minama.
Zoran Mladenović iz Karadnika kod Bujanovca podseća da im je organizator obećao zaradu od šest dolara na sat, urednu ishranu i smeštaj.
– Umesto toga bili smo smešteni u baraci pored terena koji smo čistili. Spavali smo na daskama bez pokrivača. Naše „prve komšije“ bili su pacovi. Bilo je jako teško sve to izdržati, jer smo ostali i bez komunikacije sa porodicama, jer smo dobili samo mobilne telefone za mrežu u Čečeniji. Od dnevnice koju smo dobijali mogli smo u obližnjoj prodavnici da kupimo samo jedan obrok dnevno – kaže Mladenović.
Kada su shvatili da su prevareni, radnici su pokušali da pronađu spas. U susret im je izašao lokalni taksista koji je prihvatio za „onoliko para koliko su imali“ da ih preveze do Ambasade Srbije u devet hiljada kilometara udaljenoj Moskvi.
– Zahvaljujući razumevanju naših diplomata u Moskvi, uspeli smo da se vratimo kući, izmoreni, gladni i bez novca. Pomalo smo bili iznenađeni presudom Višeg suda u Vranju kojom je oslobođen optužbe organizator putovanja i „preduzimač“ Nenad Simić, kome se sudilo u odsustvu – komentariše Kopčić, koji se od „čečenskih trauma“ leči koristeći redovno lekove za smirenje.
Od 18 građevinaca sa juga Srbije koji su se našli u lancu ove radne eksploatacije, Dragan Trenčić je u međuvremenu preminuo, a njegovih 17 kolega sada čeka novi sudski proces pred Višim sudom u Vranju nadajući se zakasneloj pravdi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
