Umesto za hibridne automobile, sredstva iz budžeta za grejanje siromašnima

To rešenje, kojim bi se na mnogo efikasniji način stalo na put prekomernom zagađenju vazduha, pokrenulo je udruženje građana Kreni – promeni, zajedno sa Udruženjem za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i koalicijom ekoloških organizacija.

– Prethodne godine Vlada Republike Srbije odvojila je 120 miliona dinara iz budžeta za subvencionisanje hibridnih automobila. Iako je samo šestina tih sredstava utrošena zbog lošeg odaziva građana koji sebi ne mogu da priušte automobile od par desetina hiljada evra i ove godine je odvojena ista količina novca za ovu budžetsku stavku. Međutim, samo šest odsto zagađenja vazduha u našoj zemlji nastaje kao posledica izduvnih gasova automobila i potpuno je jasno da subvencije od 5.000 evra za nekolicinu automobila ne mogu doprineti rešenju ovog problema. I kada bi sve automobile zamenili učinak bi bio tek šest odsto. Sa druge strane, čak 57 odsto PM10 čestica nastaje kao posledica stacionarnog sagorevanja individualnih kućnih ložišta i toplana snage manje od 50MW. Naš predlog je da se novac koji već postoji u budžetu preusmeri na podršku građanima da zamene svoja kućna ložišta i uvedu energetski efikasnija ložišta. Na osnovu istraživanja koje smo sproveli čak 77 odsto stanovništva se izjasnilo da bi se prijavilo na program podrške domaćinstvima. Sa 5.000 evra koliko je davano za jedan automobil, moglo bi da se podrži pet domaćinstava i na taj način znatno utiče na kvalitet vazduha u našoj zemlji, objašnjava za Danas Marina Pavlić, Izvršna direktorka udruženja Kreni-Promeni.

Kako dodaje, u zemljama regiona, koje se susreću sa sličnim problemima, vlade se daleko odgovornije odnose spram ovog problema. Tako je, nakon pokretanja peticije ove godine izdvojena suma od manje od milion evra i za subvencionisanje malih kućnih ložišta, dok je u Makedoniji prošle godine izdvojeno čak 10 miliona evra u iste svrhe i na taj način je pomognuto preko 4.500 domaćinstava.

Naš sagovornica napominje da domaći zakonodavni okvir koji se tiče očuvanja kvaliteta vazduha i životne sredine uopšte, nije sam po sebi toliko loš, ali da tumačenje zakona i pozivanje na odgovornost prilikom nepoštovanja istog predstavljaju ozbiljan izazov.

– Tako recimo, uslovi koje je dobila kompanija Ziđin u Boru su takvi da oni ne odgovaraju nužno za prekomerno zagađenje koje nastaje kao posledica njihovog poslovanja. Volela bih da vidim koliko se plaćaju ekološke takse koje su u drugim državama mehanizmi za sankcionisanje nepoštovanja ovih mera i jedan od načina kako država štiti svoje građane od korporacija kojima je svakako u poslovanju primaran interes profit, a ne zdravlje građana, navodi Marina Pavlić.

Čekamo sastanak sa ministarkom

Iako je ministarka Vujović, nakon ove inicijative, pisano odgovorila da postoji mogućnost da se pomenuta sredstva preusmere, udruženje nije dobilo garancije da će konkretne mere biti sprovedene.

– Iako smo tražili sastanak, još uvek nismo dobili poziv na isti i zato smo rešili da organizujemo akciju koja može da ukaže na urgentnost ovog problema. Tim Kreni-Promeni je postavio bilbord sa velikim pamučnim plućima u centru Beograda, simbolično ispred Doma Omladine, kako bi izveo eksperiment – zapitali smo se koliko će biti potrebno da pluća pocrne. Vazduh koji često možemo videti i neretko osetiti ne samo u Beogradu, već i širom zemlje, uzrok je između 7.000 i 12.000 smrti godišnje. Da li ćemo i dalje ćutati nad tom šokantnom činjenicom ili će nadležni organi ovoga puta čuti glas svojih građana, ostaje da vidimo, zaključuje Marina Pavlić.