Pošto su Nemci presekli pravac za Zelengoru preko Donjih i Gornjih Bara, vrhovni komandant Tito je 8. juna odlučio da se 2. proleterska divizija, a sa njom i Vrhovni štab, orijentiše za probijanje kuda je prošla 1. proleterska divizija.
Prof. dr Mladenko Colić: BITKE NA NERETVI I SUTJESCI (14)
Autor je pukovnik JNA u penziji i učesnik NOR. Posle završenih vojnih škola magistrirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku tezu je odbranio u Centru visokih vojnih škola JNA i stekao titulu doktora vojnih nauka. Radio je kao profesor vojne istorije na više vojnih visokoškolskih ustanova. Objavio je preko 100 naučnih i stručnih radova, među kojima i knjigu „Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941-1945“. Danas objavljuje deo njegove šire studije o bitkama na Neretvi i Sutjesci, vođenim pre sedam decenija, i njihovom uticaju na ishod Drugog svetskog rata.
Taj uzani koridor od Tjentišta preko Milinklada za Zelengoru, kojim su se probijale jedinice Prve grupe divizija sa Vrhovnim štabom, pored vatre nemačkih trupa sa zemlje, bio je izložen i žestokim napadima avijacije.
Ujutru 9. juna, prilikom jednog snažnog bombardovanja od strane nemačkih aviona položaja i kolona Prve grupe divizija na prostoru Ozrena iznad Tjentišta, ranjen je i vrhovni komandant Josip Broz Tito. Tito je s delom Vrhovnog štaba i britanskom vojnom misijom bio u pokretu jugoistočno od brda Ozren (zapadno od sela Tjentišta). Tom prilikom su poginuli Đuro Vujović, Titov lični pratilac, nekoliko boraca iz Pratećeg bataljona i šef vojne misije Velike Britanije kapetan Viljem Stjuart. Malo kasnije podlegao je ranama i komandant 4. proleterske (crnogorske) brigade Vasilije Đurović Vako. Tito je ranjen u levu ruku od šrapnela. Ranjen je i kapetan Dikin. Tog dana jedinice Prve grupe divizije već su prešle Sutjesku i postepeno izbijale na plato Zelengore.
Nemci, videći da 118. lovačka divizija neće uspeti da zaustavi snage NOVJ na Sutjesci, počeli su 6. juna da prebacuju iz Sandžaka 369. legionarsku diviziju na komunikaciju Foča-Kalinovik u rejon Miljevine, odakle je upućuju na Zelegoru. U toku 9. juna postavljen je novi obruč na Zelengori pred jedinicama 1. i 2. proleterske divizije, koje su se probile preko Sutjeske.
Za to vreme dok su se 1. i 2. divizija sa Vrhovnim štabom probijale preko Sutjeske na Zelengoru, jedinice 3. i 7. divizije izvršile su nekoliko pokušaja da se sa ranjenicima probijaju preko Tare i Sandžaka. Bez ikakvih sredstava za savlađivanje Tare, čiju je suprotnu obalu poseo neprijatelj i opterećene Centralnom bolnicom, one u tome nisu uspele. S obzirom na to da su jake nemačke i italijanske snage nadirale na čitavom frontu između Tare i Pive, situacija za 3. i 7. diviziju i Centralnu bolnicu bila je više nego kritična. Zbog toga je rešeno da se ove dve divizije sa Centralnom bolnicom prebace preko Pive na Vučevo i krenu ka Sutjesci i Zelengori za 1. i 2. divizijom.
Već 7. juna 7. banijska divizija sa oko 600 lakših ranjenika prešla je Pivu kod Čokove Luke i posle izvesnog zadržavanja na Vučevu produžila prema Tjentištu. Za njom se od 8. do 10. juna prebacila preko Pive na Vučevo i 3. udarna divizija sa glavninom Centralne bolnice.
Tako se, uveče 9. juna Operativna grupa divizija Vrhovnog štaba NOV i POJ sa Centralnom bolnicom našla razvučena na jednom uskom koridoru od kanjona Pive do Vrbničkih koliba na Zelengori, dužine oko 35. kilometara, podeljena u nekoliko odvojenih grupa bez međusobne taktičke veze, ali kao operativna celina, i izložena sve snažnijim napadima neprijatelja sa zemlje i iz vazduha.
Treća etapa (10-15 juna) obuhvata proboj glavnine Operativne grupe Vrhovnog štaba na Jahorinu, okruženje i stradanje 3. divizije i Centralne bolnice u dolini Sutjeske.
Dok je situacija kod 3. i 7. divizije bila krajnje neizvesna, neprekidno se pogoršavao i položaj 1. i 2. divizije na Zelengori, gde su Nemci dovlačili nove snage i pripremali se da 10. juna izvedu odlučan udar. U toj situaciji Štab 1. proleterske divizije je odlučio, 9. juna naveče, da krene u napade pre nego što se ispolje ofanzivna dejstva neprijatelja. U duhu donete odluke, kasno u noć 9. juna, jedinice 1. divizije krenule su od Vrbničkih koliba na sever. U svitanje 10. juna 1. proleterska brigada izbila je pred položaje 369. legionarske divizije u rejonu brda Balinovac, iznenadnim snažnim jurišem razbila je te nemačke snage i odbacila ih na sever. Štab divizije uveo je u borbu i 3. krajišku brigadu, pa je nastavljeno gonjenje razbijenog neprijatelja ka komunikaciji Foča-Kalinovik.
Ovaj uspeh postigla je 1. proleterska divizija u trenutku kad je general Liters svojim komandantima izdao naređenje koje glasi:
Jak neprijatelj u Sutjesci – Pivi sabijen u najuži prostor; pouzdano utvrđeno da se među njima nalazi i Tito. Poslednja je faza borbe, došao je čas potpunog uništenja Titove vojske. Važnost naređenja: Nijedan čovek sposoban za vojnu službu ne sme živ da napusti obruč, a žene pregledati da nisu preobučeni muškarci, mora se ponovo podvući trupama. Tito i pratioci su navodno u nemačkim uniformama. Proveriti vojničke knjižice.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
