Utvrditi načine za izlazak iz ekonomske recesije ili uludo potrošiti vreme, glavno je pitanje kojim se bave ministri finansija i guverneri centralnih banaka zemalja Grupe-20 tokom dvodnevnog okupljanja u Horšamu, južno od Londona. Različiti stavovi između Evropljana, koji su usmereni ka većem stepenu nadgledanja finansijskih tržišta i SAD, koje zagovaraju veće podsticaje potrošnje, dodatno podstiču sumnje u uspeh sastanka, na kojem se očekuje usaglašavanje stavova uoči narednog okupljanja šefova država i vlada G-20 u Londonu u aprilu.
Predsednik Svetske banke Robert Zilik rekao je da se 2009. preobratila u „veoma rizičnu i opasnu godinu“ za ekonomiju i upozorio G-20 protiv protekcionističke politike u borbi protiv krize. „Verujem da će biti pozitivan signal ako G-20 podrže povećanje novčanih rezervi MMF, osude protekcionizam i odobre praktična rešenje“, dodao je Zilik.
Žil Vilkis, ekonomista iz Centralnog foruma, kazao je, na jučerašnjem sastanku koji je okupio 80 odsto predstavnika svetske ekonomije, da „predskazanja nisu nimalo dobra i da čak i među Evropljanima postoji malo naznaka ka usaglašavanju pristupa“. Podele između Evrope i Amerike dodatno su podstaknute zahtevima zemalja sa ekonomijama u usponu koje su deo Grupe-20 – Kine, Indije i Brazila, za reformisanim svetskim ekonomskim poretkom. Američki ministar finansija Timoti Gajtner jasno je istakao da je nužno da se i ostale svetske sile angažuju u pravcu jačanja svojih ekonomija suočenih sa dubokom recesijom. Gajtner nije direktno kritikovao zemlje koje se opiru donošenju skupih stimulativnih paketa, kao što su to učinile SAD, ali je poruka jasna – američki saveznici moraju učiniti mnogo više. Jedina stvar povodom koje se Gajtner i Evropljani slažu jeste potreba da se poveća fond MMF kako bi se pomoglo najugroženijim zemljama. Države evrozone apelovale su na vlade da udvostruče novčane rezerve MMF na 500 milijardi dolara i da se toj instituciji da ključna uloga u nadgledanju rizika globalnih ekonomija. Strahuje se da bi Evropa mogla da se ogluši o apele Gajtnera za stimulativnim paketima, budući da su mnoge vlade na Starom kontinentu saglasne da u sadašnjem ternutku ne postoji potreba za dodatnim ukidanjima taksi i podsticanjem potrošnje.
Nemački ministar finansija Frank Valter-Štajnmajer izrazio je veliko razočarenje zbog američkih komentara da Evropa nije učinila dovoljno u stimulisanju ekonomije. Njegov britanski kolega Alister Darling podržava fiskalne stimulanse, ali oštro naglašava potrebu za većim regulisanjem tržišta, uključujući i pooštravanje mera prema poreskim rajevima i povećanje kontrole nad hedžfondovima. Sličan stav iznose i francuski zvaničnici da stimulative mere moraju ići ruku pod ruku sa pobošljanjem regulativa i pronalaženjem odgovora za siromaštvo u zemljama najteže pogođenim krizom.
Sudeći prema predviđanjima ekonomista malo je nade da će učesnici samita postići napredak, te da postoji veća šansa da dođe do novih podela. „Ovakva okupljanja pre su neka vrsta šoua i načina za ličnu promociju. Najbolja stvar koja bi mogla da se iznedri iz okupljanja u Londonu jeste neka vrsta prividnog koordiniranog fronta“, kaže ekonomista Arek Ohanisina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
