Veliki ratovi izbijaju u globalizaciji

Nil Ferguson: USPON NOVCA – FINANSIJSKA ISTORIJA SVETA (21)

Nil Ferguson je jedan od najuticajnih britanskih istoričara. Predaje istoriju na Univerzitetu Harvard i poslovno upravljanje na Harvardskoj poslovnoj školi. Napisao je i scenarija za četiri dokumentarne serije koje su postigle međunarodni uspeh: Empire, American Colossus, War of the World i The Ascent of Money. Honorarno piše za Fajnenšal tajms i Njuzvik. Knjiga Nila Fergusona, „Uspon novca – finansijska istorija sveta“ (Izadavači: Plato books i Optimum communications) jeste istorija svetskih finansijskih sistema počevši od Mesopotamije pa do današnjih dana. Uz dopuštenje izdavača objavljujemo najzanimljivije delove.

U Pekingu postoji opravdan strah da će za zapadne banke najgore tek doći, naročito imajući u vidu da je uticaj američke recesije na još neplaćene svopove kredita u docnji, u nominalnoj vrednosti od 62 biliona dolara, nepoznat. Ali, postoji i skrivena politička napetost u samom srcu Kimerike. Već neko vreme u američkom Kongresu raste zabrinutost zbog onoga što se smatra kineskom nelojalnom konkurencijom i manipulacijom kursom sopstvene valute, i što se recesija u Sjedinjenim Državama produbljuje, žalbe će verovatno postati glasnije. Ipak, monetarno popuštanje od avgusta 2007. godine – oštri rezovi kamatnih stopa na federalne fondove skoro do nule, različite „licitirane“ olakšice koje su preusmerile više od bilion dolara u bankarski sistem, svodi se na američku verziju manipulacije deviznim kursom. U prvoj fazi američke krize dolar je obezvređen oko 25 odsto u odnosu na valute glavnih trgovinskih partnera Sjedinjenih Država, uključujući i 9 odsto u odnosu na juan. Pošto je ovo koincidiralo sa istovremenim pritiscima i na strane tražnje i na strane ponude, na skoro svim robnim tržištima, rezultat je bio značajan skok cena hrane, goriva i sirovina. Rast cena sirovina je sa svoje strane pojačao inflatorni pritisak u Kini, što je dovelo do nametanja kontrole cena i zabrane izvoza, i ohrabrilo neviđen grabež za prirodnim resursima u Africi i drugim mestima, a to je, po viđenju zapadnjaka, dobilo prikriveni imperijalistički prizvuk. Možda Kimerika, kao što joj i samo ime sluti, i nije ništa više do himera – mitološka neman iz antičke legende – delom lav, delom koza i delom zmaj.

Možda smo, kad bolje razmislite, ovde već bili. Pre sto godina, u prvom razdoblju globalizacije, mnogi investitori su mislili da postoji slična simbioza između finansijskog središta sveta, Britanije, i najdinamičnije industrijske ekonomije kontinentalne Evrope. Bila je to ekonomija Nemačke. Tada, kao i danas, tanka je granica između simbioze i suparništva. Može li bilo šta da izazove još jedan slom globalizacije, kao što se to dogodilo 1914. godine? Očigledan razlog leži u pogoršanju političkih odnosa između Sjedinjenih Država i Kine, bilo zbog trgovine, Tajvana, Tibeta ili nekog drugog još neotkrivenog razloga. Možda se ovakav scenario čini neverovatnim. Ipak, lako je zamisliti da bi budući istoričari mogli retrospektivno iskonstruisati uverljiv niz uzroka kojima bi objasnili takav obrt. Zagovornici „ratne krivice“ bi krivili agresivniju Kinu, a drugima bi ostavili da oplakuju grehe apatije iznurenog američkog džina. Stručnjaci za međunarodne odnose bi, bez sumnje, sistemske uzroke rata smestili u slom slobodne trgovine, trku oko prirodnih resursa ili u sudar civilizacija. Izražen jezikom istorijskog objašnjenja, veliki sukob može da se čini uznemirujuće verovatnim i u naše doba, isto kao što se dogodilo 1914. godine. Neki bi čak mogli da dođu u iskušenje da kažu da je rast cena sirovina, u periodu između 2003. i 2008. godine, odražavao neko podsvesno predviđanje samog tržišta o nadolazećem sukobu.

Prva važna istorijska lekcija glasi da veliki ratovi mogu da izbiju čak i ako je ekonomska globalizacija već daleko odmakla, a hegemonistički položaj Imperije engleskog govornog područja izgleda prilično sigurno. Druga važna lekcija: što duže svet živi bez velikog konflikta, to ga je teže zamisliti (i, možda, lakše započeti). Treća i poslednja lekcija: kada kriza pogodi samozadovoljne investitore, ona izaziva mnogo veće poremećaje nego kad pogodi one iskusne, prekaljene. Kao što smo više puta videli, zaista velike krize dolaze toliko retko da živo sećanje današnjih direktora banaka, menadžera fondova i brokera ne doseže tako daleko. Prosečna karijera generalnog direktora na Volstritu traje nešto više od dvadeset pet godina, što znači da sećanja iz prve ruke s vrha američkog bankarskog sistema ne dosežu dalje od 1983. godine – deset godina posle poslednjeg velikog skoka cena nafte i zlata. Samo ova činjenica je dovoljno snažno opravdanje za proučavanje finansijske istorije. Kraj