Venecuela bez Čavesa?

Čaves upravlja informacijama o svojoj bolesti i terapiji, što je deo političke strategije. Nakon operacije, pozivajući se na Boga, Fidela Kastra, duhove savane, i medicinu, odgovorio je na glasine o svojoj bolesti i od svog povratka sa lečenja u Havani napravio dvostruku proslavu dvestote godišnjice Venecuele i njegovog trijumfa nad rakom.

Čaves je majstor u manipulisanju medijima: nakon neuspelog državnog udara protiv njega 2002, mahao je raspećem kako bi pomilovao svoje protivnike i kako bi oni pomilovali njega. Posle prve serije hemoterapije, Čaves je uzviknuo: „Radikalno menjam svoj život“.

Za sada, promene su primetne u njegovoj pojavi i sloganima, a u javnosti u sebi nosi izvesnu dozu samokritičnosti. Na svoj 57. rođendan, nosio je žuto umesto crvenog i zamenio „Socijalistička domovina ili smrt“ sa „Mi ćemo živeti i pobediti“. Rekao je pripadnicima svog pokreta: „Ljudi koji se oblače u crveno sve do svog donjeg veša su sumnjivi, a isto važi i za reč „socijalizam“. Moramo da pokažemo i uvedemo promene u naš govor i delovanje.“ I priznao je na venecuelanskoj televiziji da su „zbog nedostatka efikasnosti u dnevnoj rutini Vladine mere mnogo puta bile ugrožene“.

Međutim, njegove poruke na Tviteru, imidž sportiste, sastanci ministara koji se emituju na televiziji, niti članci u kojima napada opoziciju nisu mogli da potru sve jači utisak da je zbog Čavesove bolesti pokrenuta neizvesna tranzicija.

Neke od njegovih pristalica govore o odlaganju predstojećih izbora. Drugi kažu da bi se glasanje 2012. moglo shvatiti kao poslednji reizbor Čavesa. Predsednik vlade Nikolas Maduro i ministar energetike Rafael Ramires spominju se kao mogući naslednici, ali njihove slabe liderske sposobnosti ne ukazuju na izborni trijumf naredne godine.

U međuvremenu, Čaves nastoji da minimizira neizvesnost. Na Kubi i u Karakasu pravi šou od vladanja i stavlja tranziciju u sledeći kontekst: „Jedina tranzicija ovde, ona koju moramo da ubrzamo i konsolidujemo, jeste tranzicija ka socijalističkom modelu“. Istovremeno, trivijalizuje pitanje liderstva: „Rekao sam da ću otići 2021. Možda ću otići 2031. kada budem imao 77 godina“.

Svom starijem bratu Adanu rekao je sarkastično: „Vidim da se pripremaš za nasledništvo.“ Ali verni Adan, guverner Barinasa i bivši ministar obrazovanja i ambasador na Kubi, nije popularan ni među Čavesovim pristalicama ni u opoziciji zbog svoje neefikasnosti i korupciji.

Nakon bolesti Čaves pokušava da ojača svoj pokret. Pozvao je vojsku da „spreči da intrige neprijatelja“ poremete njeno jedinstvo. Pokušao je da ponovo pridobije podršku onih koji su napustili njegovu Ujedinjenu socijalističku partiju Venecuele (PSUV) ili su prestali da glasaju za nju i da osvoji one koji nisu ni sa njim ni protiv njega.

Čaves je danas jedini koji je sposoban da kontroliše Vladu, oružane snage, milicije, PSUV i čak opoziciju. Postao je stabilna osovina nestabilne Venecuele čije je stvaranje pomogao. On može da radikalizuje „revoluciju“, kao što je uradio u ranijim krizama, ili može da postavi pravila i uslove za sukcesiju kako bi sprečio ostvarenje predviđanja, koje se pripisuje dugogodišnjem Čavisti Diosdadu Kabelju: „Bez Čavesa apsolutno ništa neće ostati“.

Brzo izlečenje smatra se u Venecueli i van nje najboljim scenarijom. Ukoliko Čavesova terapija bude produžena, mogao bi da pokuša da vlada s rotirajućim potpredsednicima, a ako brzo izlečenje ili produžena terapija nisu mogući, a izbori budu odloženi, neizvesna tranzicija bila bi ubrzana. Ništa neće biti lako, s obzirom na rastuće probleme bezbednosti, rukovođenja, institucionalne stabilnosti i ekonomskog učinka, zajedno sa mogućnošću da obnovljena globalna recesija ugrozi prihode od nafte.

Zbog mogućeg neplaniranog prenosa vlasti, uloga venecuelanskih oružanih snaga biće teška, zahvaljujući njihovoj politizaciji pod Čavesom, kao i njenim unutrašnjim podelama i korupciji. Vojska može da izabere da podrži izabranu vladu, bez obzira na to koja partija pobedi, ili da spreči eventualni trijumf opozicione „Mesa de unidad“. Najviši oficiri Bolivarskih nacionalnih oružanih snaga podržali su drugu opciju da bi pokazali svoje bezuslovno poštovanje prema Čavesu, njihovom glavnom komandantu.

Zbog prisustva toliko mnogo naoružanih civila u Čavesovim voljenim milicijama ulozi će biti još viši. Izveštaj Komisije odbrane Narodne skupštine ukazuje da 50 odsto stanovništva poseduje oružje, legalno ili ilegalno.

Taj kontekst, kombinovan s rastućom društvenom polarizacijom, mogao bi da podstakne haos i nasilje. Adan Čaves zahtevao je od PSUV da ne zaboravi „oružanu borbu za vlast“. Međutim, usred religijske ceremonije izlečenja Ugo Čaves je bio miroljubiviji i potpuno je zaboravio na PSUV: „Stavimo sebe u Božje ruke da bismo izbegli nasilje u Venecueli“.

Autor je politikolog koji koordinira Grupu Kolumbija – Venecuela, zajednički projekat Universidad Nacional de Colombia i Universidad Central de Venezuela