Veran Matić povodom "Oluje": Višegodišnji zastoj u potrazi za nestalima i identifikaciji 1Foto: FoNet/ Božana Pavlica

Prošle nedelje, išao sam na komemoraciju povodom 80 godišnjice jednog od najstrašnijih ustaških zločina u genocidu – ubistvu klanjem preko 1.000 Srba u Glinskoj crkvi, koja je neposredno posle zločina srušena.

Do danas imamo umesto jedinstvene osude, činjenicu da se na mestu zločina na kojem je napravljen Spomen dom, sada Hrvatski dom, u kojem se održavaju i promocije revizionističkih publikacija vezanih za Drugi svetski rat i zločine NDH.

Zar posle toliko godina nije moguće stvoriti uslove za dostojanstveno i neometano žalovanje i dostojnu memorijalizaciju, za tablu sa imenima žrtvama i prostor koji je već imao tu namenu…

Na putu do Gline, skrenuo sam pored Jasenovca, Dubice, Kostajnice i Dvora koji je bio čvorište za evakuaciju izbegličke kolone sa Banije i Korduna.

Do Gline išao sam putevima kojima je u koloni koja se povlačila prema Srbiji od napada Hrvatske vojske iz vazduha i sa zemlje ubijen veliki broj civila.

Danas, prema podacima Komisije za nestale Republike Srbije vodi se još 642 lica nestala u ovoj operaciji, više od pola ih je starije od 60 godina.

Svratio sam na srpsko groblje u Dvoru na kojem je u jednoj grobnici bilo sahranjeno 64 posmrtna ostatka NN lica upravo iz ove kolone.

Ekshumacija ove grobnice rađena je 2009. godine.

Identifikovano je 34 što znači da u grobnici leži još trideset neidentifikovanih tela.

Po evidenciji Uprave za zatočene i nestale Republike Hrvatske ima još oko 1.870 nestalih lica.

U mrtvačnicama u Zagrebu, Osijeku i Rijeci nalazi se preko 850 ostataka tela koji još uvek nisu identifikovani.

Već više godina postoji zastoj i u potrazi za nestalima, kao i u identifikaciji.

Iako se čini da postoji zamor ili osećaj da su iscrpljene mogućnosti, neophodno je potpuno resetovati pristup pronalaženju nestalih i identifikacijama, tako što će se mnogo intenzivnije sarađivati i zajednički raditi.

Sadašnji način komunikacija nadležnih institucija doveden je u neku vrstu pat pozicije.

Neophodno je i u potpunosti razjasniti probleme sa identifikacijom kako bi se napravila akcija prikupljana DNK od porodica koje nisu dale uzorke neophodne za identifikaciju.

Jedan od sagovornika u Dvoru mi je rekao: „Uskoro neće biti onih koje će to interesovati.“

Zbog toga je važno novi napor napraviti u narednih nekoliko godina.

Zajedničke komemoracije koje predstavnici srpske zajednice održavaju zajedno sa predstavnicima Vlade Hrvatske mogu da budu dobra osnova za tu ofanzivu u pronalasku nestalih i uspešnim identifikacijama.

Kada sam jednom našem istoričaru rekao da idem u Dvor, na groblje, rekao mi je: „E pa tamo je sahranjena moja baka. Preživela je Jasenovac za razliku od svoje troje dece, i ubijena je u 94. godini u izbegličkoj koloni u Oluji“.

Veoma važno je da te istorijske cikluse zaustavimo.

Jedan od preduslova je i proces pomirenja koji se odvija, a u njemu ne učestvujemo dovoljno ili ga ignorišemo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.