Svaki drugi građanin Srbije ističe da je zadovoljan obrazovnim sistemom, dok 44 odsto misli suprotno. Najbolje je ocenjeno osnovno, a najlošije srednje obrazovanje. Prema mišljenju građana, najveći problemi u domaćem obrazovnom sistemu su nedostatak prakse, loš kvalitet nastavnog programa, nezainteresovanost nastavnog kadra, kao i preopširno gradivo.
Ovo su neki od rezultata istraživanja Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, urađenom na uzorku od 1.007 građana iz 67 opština i gradova. To istraživanje je pokazalo da su nezaposlenost i nizak standard prioritetni problemi građana, dok je obrazovanje tek na 14 mestu. Iako je ovaj sektor važan, samo trećina ispitanika smatra da uspeh u životu zavisi od obrazovanja, a dve trećine navodi da su lične veze i kontakti presudniji za pronalaženje i zadržavanje posla od fakultetske diplome.
Prema mišljenju anketiranih građana, obrazovni sistem najviše osposobljava nove generacije za rad na kompjuteru, da se služe engleskim jezikom, kao i da poštuju ljude drugačijih nacija i kultura, a najmanje za preduzetništvo, da praktično primene ono što su naučili u školi, kao i da znaju kako da uče. Ispitanici navode da obrazovni sistem treba više da insistira na praktičnim znanjima, da se promeni način rada nastavnika, te da se poboljšaju uslovi rada u školama i kvalitet udžbenika.
Ovi rezultati predstavljeni su na jučerašnjem skupu u Skupštini Srbije, održanom povodom početka izrade nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK). Planirano je da se početkom naredne godine u skupštinskoj proceduri nađe predlog zakona o NOK-u.
– Kvalifikacija određene osobe bi trebalo da pokaže šta ta osoba ume i može da uradi, a ne samo koju školsku spremu ima i koju školu je završila. To znači da će kvalifikacije biti opisnog karaktera. NOK će konačno omogućiti da prosveta i tržište rada dobro komuniciraju – rekao je ministar prosvete Srđan Verbić.
Na skupu je istaknuto da Srbija trenutno nema ni okvir kvalifikacija, niti adekvatnu nomenklaturu zanimanja što dodatno otežava izbor profesije ili kasnije sticanje dodatnih kvalifikacija. Jedini validan dokument za sagledavanje stanja na tržištu rada je Nacionalna klasifikacija zanimanja, stara više od 25 godina, koju koristi Nacionalna služba za zapošljavanje.
Upražnjeno do 30.000 radnih mesta
Procenjuje se da u Srbiji svake godine ostane između 20.000 i 30.000 upražnjenih radnih mesta, jer za njih nema kvalifikovanih ljudi, a da, istovremeno, desetine hiljada studenata završi fakultet i stekne zvanja za obavljanje poslova za koja nema potražnje na tržištu. Nacionalni okvir kvalifikacija biće najznačajniji instrument za uspostavljanje ravnoteže između ove dve krajnosti, čulo se na jučerašnjem skupu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
